Дан после сусрета шефа турске дипломатије Мевлута Чавушоглуа са српским чланом Председништва БиХ Милорадом Додиком и разговора око обнављање идеје о трилатералном састанку представника Србије, Хрватске и Турске за успостављање функционалне БиХ, турски министар борави у дводневној посети Београду где се састао са највишим руководством Србије.
Полудистанца ка западној политици
На питање да ли је, с обзиром на све ближу сарадњу са земљама Балкана посебно са Србијом и РС, Турска на путу да се активније укључи у решавање отворених проблема у региону Владислав Јовановић, бивши амбасадор Југославије у УН-у и министар иностраних послова у влади СР Југославије у два мандата, истиче да Турска има повољне референце да буде важан политички фактор у региону.
Јовановић подсећа да је покушај државног удара у Турској пре пет шест година освестио председника Реџепа Тајипа Ердогана. Он је почео да води политику полудистанце, чак и у односу на своје савезнике у НАТО пакту, и да увелико ради на проширењу платформе своје спољне политике као нарастајуће регионалне силе.
„У том смислу Ердоган је развио односе са Русијом, развио односе са Кином, Ираном поправља односе са Египтом итд. из чега се види да је ту полудистанцу у односу на НАТО не само одржао већ и појачао,“ напомиње Јовановић.
Самосталне идеје Турске
Што се тиче Балкана, једино стратегијски непокривено подручје у Европи које није под контролом Америке и земље које нису део НАТО пакта или Европске уније, напомиње Јовановић, јесу земље такозваног Западног Балкана, пре свега Србија и БиХ.
„Турска сада не само да исказује своје интересе, већ најављује и јачу активност, јер има повољне референце из прошлости: овде живе и људи муслиманске вероисповести, Турска има традицију познавања Балкана и полу независну позицију у односу на НАТО. Поседује и економску снагу да да подлогу јачању односа на Балкану. С обзиром да БиХ и Србија имају питања и проблеме који још нису превазиђени, Турска се појављује са самосталним идејама и иницијативама које не морају увек да буду хармонији са идејама и иницијативама ЕУ, Америке и НАТО,“ објашњава Јовановић.
Дводневна посета турског министра спољних послова, додаје наш саговорник, Србији и региону и састанци на највишем нивоу показује да Турске има неке референце које Запад нема, посебно када је реч о БИХ, за утицај на ставове главних актера на Западном Балкану.
„Она је успоставила јаке контакте и са немуслиманским фактором У БиХ, што није случај са западним лидерима који већ 20 година фаворизују бошњаку страну, такозвану грађанску БиХ, што ће рећи доминацију најбројнијег елемента у БиХ. На тај начин су сузили своје могућности да изађу са неким решењем које ће бити подједнако прихватљиво и за Србе, и за Хрвате у БиХ,“ истиче Јовановић.
Ердоган, односно Турска ту има, додаје Јовановић флексибилнији став и моћ да јаче и више утичу на Бошњаке него било која западна земља.
Економски интерес
„С друге стране, Турска има и економски интерес да јача свој положај на Балкану као регионална сила испред које је само Немачка са својим економским капацитетима. Тако да ће Турска наставити да јача своје везе и утицај и да се на неки начин афирмише као незаобилазан фактор у сређивању геополитичких односа на Балкану,“ истиче саговорник Спутњика.
Јовановић истиче да Турска претендује да постане страна која мора да се пита за дешавања на овим просторима, а не само Брисел и Вашингтон.
„То ће на неки начин и компликовати следеће политичке иницијативе, али у исто време и парирати једностраним и претврдим ставовима који долазе из Вашингтона и Брисела у односу на Србију и Србе у БиХ,“ закључује Јовановић.
Председник Србије Александар Вучић у разговору са министром спољних послова Турске Мевлутом Чавушоглуом рекао је да Србија Турску види као снажног партнера и да је веома посвећена развоју и продубљивању свеукупних односа две земље.