У Казахстану су 15. и 16. јуна одржани преговори земаља-гараната (Русија, Иран, Турска) у Астанском формату , а учествовали су и представници владе и опозиције Сирије, као и Уједињених нација.
Раније су медији пренели да је председник Турске Реџеп Тајип Ердоган најавио нову антитерористичку операцију на северу Сирије.
У позадини Астанских преговора одвијали су се разговори о могућој операцији Турске на северу Сирије у циљу борбе против курдских група. Да ли сте успели да одговорите турску страну од спровођења операције?
- Одлука није донета, Турска је само изразила спремност да спроведе операцију ради осигурања своје безбедности стварањем „зоне безбедности“ у дужини од тридесет километара и ослобађањем области Манбиџ и Тал-Рифат.
Нису упитни резултати те операције, ни то да је турска војска једна од највећих у Европи која је способна да одговори на постављене задатке.
Ради се о томе да сама операција неће решити проблеме, већ ће довести до нових безбедносних претњи по Турску, јер и Радничка партија Курдистана и Сиријске демократске снаге неће престати да постоје и да делују против Анкаре након те операције.
Они ће, свеједно, наставити да контролишу велики део територије на североистоку Сирије.
Исправнији пут је тражење мирног решења тог проблема. Руска делегација је уложила све напоре да убеди турску страну у контрапродуктивност тог корака, који може имати далекосежне негативне последице.
Да ли је Турска предлагала Русији да то питање реши преговорима са Курдима?
- Турска не жели да преговара са Курдима на североистоку Сирије, а ми, са своје стране, покушавамо да убедимо Курде да комуницирају, развијају односе са Дамаском, нађу компромисна решења, постигну договор о обнављању јединства Сирије и да укључе Сиријске демократске снаге у редове националне армије. Све што би могло да спречи негативни сценарио.
Да ли је Турска предложила неке услове за одустајање од операције?
- За сада ништа није одлучено, а ми се надамо да ће се турски председник уздржати од спровођења операције, узимајући у обзир негативан став практично свих арапских држава према њој. Арапски свет није заинтересован да један део арапских земаља пређе, фактички, под контролу Турске.
Ако операција ипак почне, какав ће бити одговор Русије?
- Русија не планира да ратује са турском војском и сиријским националним снагама, које се налазе под окриљем Анкаре. Ми тамо немамо борбене јединице.
Да ли може доћи до директног сукоба између снага Турске и Дамаска?
- Није искључена ни та варијанта.
Москва не планира да због тога повећа бројност руске јединице у Сирији?
- Не, бројност руске јединице је оптимална и одржава се узимајући у обзир потребу решавања неких конкретних задатака.
Због специјалне операције у Украјини, бројност јединице у Сирији није смањивана?
- Не, није смањивана и у то желим да уверим све који сумњају. У току је ротација кадрова.
Да ли се и како одлука Турске да затвори ваздушни простор за руске авионе у Сирији одразила на рад руских војника и база у Сирији?
- То је имало одређени негативни ефекат, чија су последица одређене логистичке потешкоће у снабдевању наше јединице. Генерално, постоје други начини да се обезбеди све што је потребно и другим каналима, само то одузима много више времена.
Да ли Москва и Анкара комуницирају на ту тему и да ли је Турска спремна да укине ту одлуку?
- Наравно да комуницирамо и надамо се да ће турска страна ипак у најскорије време отворити свој ваздушни простор за прелет руских авиона. Изразили су спремност, али из одређених разлога то још не чине.
Земље гаранти осудиле су напад Израела на територију Сирије. Раније је био нападнут и аеродром у Дамаску. Да ли Русија планира да појача сиријску противваздушну одбрану? Постоји ли одговарајући захтев од Дамаска?
- Сиријска ПВО је довољно моћна и нема посебне потребе за повећањем њеног потенцијала. Друга ствар је што се неко наоружање не употребљава, јер нико не жели ескалацију напетости.
Како коментаришете раније објаве западних медија, који су се позвали на украјинску амбасаду у Либану и објавили да је Русија извезла са територије Украјине око 100 хиљада тона жита и послала га Сирији?
- То је још једна лажна вест, која нема везе са стварним стањем. Руски бродови немају приступ лукама у којима се складиште главне залихе, јер се налазе под контролом Украјине. У Маријупољу нема силоса, тек је скоро деминирана лука доведена у колико-толико нормално стање, тако да ни о каквим стотинама хиљада тона украјинског жита нема говора.
Сукоб у Сирији и Астански формат
Оружани сукоб у Сирији траје од 2011. године. Крајем 2017. године објављена је победа над терористичком организацијом ДАЕШ (Исламска држава) у Сирији и Ираку. У појединим деловима земље наставља се чишћење од терориста. Тренутно је у првом плану политичко решавање проблема, обнављање Сирије и повратак избеглица.
Од 2017. године у Нур-Султану воде се преговори, познатији као Астански формат, по ранијем називу главног града Казахстана. У јануару 2018. године Сочи је био домаћин конгреса националног дијалога Сирије, који је био први покушај од почетка сукоба да се окупи широк састав учесника. Главни резултат конгреса била је одлука о стварању уставног комитета који делује у Женеви и чији је главни задатак припрема уставне реформе.