Без обзира на затвореност америчких медија, подвлачи наш саговорник, код америчких грађана више не може да прође та прича да су за лошу економску ситуацију криви сви други осим актуелне администрације.
Бајдену више нико не верује
„Код њих ће све више пробијати свест о томе да њихов главни привредни конкурент, Кина, у истим међународним условима има инфлацију од 2,1 посто, односно четири пута мању инфлацију од Америке. Одатле следи да ће све више грађана рећи: „Не, не, ви који сте водили земљу сте одговорни и нећемо да чујемо ни за каква оправдања и објашњења“, а да сам у праву види се и по свим истраживањима Бајденовог рејтинга. Када би неко веровао у његову причу о Путину који „уништава америчку привреду“, онда би његов рејтинг био доста добар. Међутим, ствар је сасвим супротна“, категоричан је Павловић.
Амерички председник Џозеф Бајден
© AP Photo / Patrick Semansky
Пре годину дана инфлација у Америци била је, подсећа консултант, најављивана као нешто што није питање системског карактера, већ као инцидент који ће проћи.
„Ми смо тада изражавали сумњу у ту врсту оцене и показало се да смо били у праву. Дакле, реч је о системским проблемима који изазивају инфлацију, а који су у извесној мери појачани, али не Путином, већ хистеричним реакцијама око увођења санкција Русији управо до стране Америке и Запада. Али, и то је у мањој мери имало утицаја јер је лавовски део те инфлације ствар америчке структуре и привреде. Инфлација је свакако опасна по Америку због тога што она захтева да се прекине са штампањем новца, а прекид штампања пара ће показати сву дубину привредних проблема САД и водиће ту земљу у неминовну рецесију“, објашњава Павловић.
Америка и ЕУ на путу у рецесију
Како каже, више нико и не спори да повећање референтних каматних стопа и смањивање упумпавања новца у оптицају Америку сигурно води у рецесију.
„Оно што сада видимо у самој Америци, а што на социолошком, политичком и друштвеном плану делује доста драматично, још можемо сматрати неком врстом контролисаног увођења система у рецесију, односно контролисаног „приземљивања“ тако једног неограниченог монетарног упумпавањa средстава из претходног периода. Али, бојим се да ће се то прекинути у другој половини ове године, када ћемо тек видети драматичне последице у америчкој привреди. У том смислу верујем да је ово што сада имамо као тензију заправо ништа у односу на тензију коју ћемо имати у септембру и октобру, а одатле ће се ствари у Америци само даље погоршавати“, указује адвокат.
Чињеница је, верује Павловић, да ће се криза у Америци прелити и на глобалну економију, а ситуација у Европској унији ће, како каже, бити много гора:
„Санкцијама према Руској Федерацији Европска унија губи то тржиште. Американци врло мало послују са Русијом, па немају шта да изгубе, а ЕУ не само да са Русијом пуно тргује, већ има и велики број својих компанија које раде у Руској Федерацији. Обе позиције ће бити веома уздрмане, а реч је, у збиру, око 150 милијарди евра. Такође, ЕУ ће трпети драматичне последице поскупљења, мораће да повећавају плате да не би имали потпуне социјалне колапсе и бунтове, а то ће их чинити још скупљим на светском тржишту. Унија се определила да купује много скупље америчке енергенте, као и потпуно непотребно и веома скупо америчко оружје у огромним количинама, а све то ће изузетно рецесивно деловати на европску привреду“.
Он је мишљења да уколико ЕУ остане на позицијама на којима сада стоји према Русији, нема сумње да иде путем без повратка у деценијском смислу, од кога се никада неће опоравити.
„Казна” на изборима за Конгрес
На питање да ли ће амерички грађани „казнити“ актуелну администрацију због економске кризе на предстојећим изборима за Конгрес САД, Павловић каже да уколико новембарски избори буду значајно поштенији од председничких 2020. године, нема сумње да ће се то догодити.
„Једина шанса Демократске странке да то избегне је да увећа неправилности које су постојале на изборима 2020. године, јер само на тај начин може да одржи већину у Представничком дому и Сенату“, закључује Павловић за Спутњик.
Према подацима америчке Канцеларије за статистику цене у САД су порасле за 8,6 одсто у односу на исти месец прошле године. Америчке власти објашњавају да је раст цена пре свега последица конфликта у Украјини и признају да антируске санкције неће проћи без последица по економију САД.