https://sputnikportal.rs/20220614/biti-ili-ne-biti-za-ameriku-svesno-guranje-u-provaliju-ili-nekontrolisana-inflacija-1138490834.html
Америка на раскрсници: Свесно гурање у провалију или неконтролисана инфлација
Америка на раскрсници: Свесно гурање у провалију или неконтролисана инфлација
Sputnik Србија
Пред америчким Федералним резервама (ФЕД) и њеним председником Џеромом Пауелом тежак je избор. Да ли свесно да гурну земљу у рецесију како би покушали да... 14.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-14T17:26+0200
2022-06-14T17:26+0200
2022-06-14T17:35+0200
економија
свет – економија
макроекономија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/0d/1138455431_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_1b1684f1ba42d58a262a19709de1b561.jpg
Прошлонедељни подаци о инфлацији у мају од 8,6 одсто остављају мало времена за одлагање те одлуке.Од Пауела, који се у већем делу прошле године односио према инфлацији прилично толерантно, сада се очекује да ће у уторак и среду подржати ново повећање референтне каматне стопе за 0,5 одсто, преноси „Блумберг“. То би уједно значило да САД иду корак ближе рецесији, а то је оно чега се тржиште прибојава.Око 70 одсто водећих економиста које је анкетирао „Фајненшенел тајмс“ прогнозирало је да ће америчка економија идуће године запасти у рецесију. Резултати истраживања сугеришу да ће се највећа светска економија смањити након једног од најбржих опоравака у историји, после пандемије вируса корона.У напорима да обузда највишу инфлацију у последњих 40 година, америчка централна банка (ФЕД) већ је започела један од најбржих циклуса заоштравања монетарне политике у последњих неколико деценија. ФЕД је од марта већ подигао референтну каматну стопу за 0,75 одсто, што је повећало трошкове задуживања.Иако је Пауел недавно оценио да би стављање притиска на контролу цена могло да изазове известан бол, а можда чак и већу незапосленост, он је избегао да помене рецесију. Истовремено, америчка министарка финансија Џенет Јелен изјавила је да не очекује да ће економија САД кренути у рецесију, али ће се раст „апсолутно“ успорити, а бензин неће ускоро појефтинити.„Харвард бизнис ривју“ оцењује да би ФЕД свесним изазивањем рецесије вероватно угасио ватру инфлације, али да то није загарантовано. Пребрзо или превелико повећање каматне стопе повећава ризик од рецесије и умањује вероватноћу „меког слетања“.Инфлација која је настала опоравком од пандемије изазвана је необичним спојем више фактора, изузетно високом потражњом подстакнутом огромним финансијским стимулансима и истовременим уским грлима у понуди на тржишту производа, роба и рада. Инфлација се показала упорнијом него што се очекивало, због нових шокова.У почетку се чинила безопасном, као „одвајање“ од ниских цена на самом почетку пандемије, а касније је дошло до појаве уских грла у снабдевању, затим до енергетске кризе прошле године и најзад украјинске кризе и економске блокаде у Кини ове године, пренео је „Блиц бизнис“.Даљи ток инфлације тешко је предвидети и у случају тоталног заоштравања монетарне политике ФЕД-а.
https://sputnikportal.rs/20220613/potop-na-trzistima-sirom-sveta-zbog-straha-od-inflacije-i-vecih-kamata-milijarde-na-udaru-1138449541.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – економија, макроекономија
свет – економија, макроекономија
Америка на раскрсници: Свесно гурање у провалију или неконтролисана инфлација
17:26 14.06.2022 (Освежено: 17:35 14.06.2022) Пред америчким Федералним резервама (ФЕД) и њеним председником Џеромом Пауелом тежак je избор. Да ли свесно да гурну земљу у рецесију како би покушали да обуздају раст цена или да пусте да инфлација настави да се пење?
Прошлонедељни подаци о инфлацији у мају од 8,6 одсто остављају мало времена за одлагање те одлуке.
Од Пауела, који се у већем делу прошле године односио према инфлацији прилично толерантно, сада се очекује да ће у уторак и среду подржати ново повећање референтне каматне стопе за 0,5 одсто, преноси „Блумберг“. То би уједно значило да САД иду корак ближе рецесији, а то је оно чега се тржиште прибојава.
Око 70 одсто водећих економиста које је анкетирао „Фајненшенел тајмс“ прогнозирало је да ће америчка економија идуће године запасти у рецесију. Резултати истраживања сугеришу да ће се највећа светска економија смањити након једног од најбржих опоравака у историји, после пандемије вируса корона.
У напорима да обузда највишу инфлацију у последњих 40 година, америчка централна банка (ФЕД) већ је започела један од најбржих циклуса заоштравања монетарне политике у последњих неколико деценија. ФЕД је од марта већ подигао референтну каматну стопу за 0,75 одсто, што је повећало трошкове задуживања.
Савезни комитет ФЕД-а за отворено тржиште започеће у уторак дводневно заседање о монетарној политици, на којем се очекује да ће изгласати прво узастопно повећање каматне стопе за пола процента од 1994. године. Такође, очекује се да ће ФЕД наговестити наставак тог темпа повећања камата барем до септембра.
Иако је Пауел недавно оценио да би стављање притиска на контролу цена могло да изазове известан бол, а можда чак и већу незапосленост, он је избегао да помене рецесију. Истовремено, америчка министарка финансија Џенет Јелен изјавила је да не очекује да ће економија САД кренути у рецесију, али ће се раст „апсолутно“ успорити, а бензин неће ускоро појефтинити.
„Харвард бизнис ривју“ оцењује да би ФЕД свесним изазивањем рецесије вероватно угасио ватру инфлације, али да то није загарантовано. Пребрзо или превелико повећање каматне стопе повећава ризик од рецесије и умањује вероватноћу „меког слетања“.
Инфлација која је настала опоравком од пандемије изазвана је необичним спојем више фактора, изузетно високом потражњом подстакнутом огромним финансијским стимулансима и истовременим уским грлима у понуди на тржишту производа, роба и рада. Инфлација се показала упорнијом него што се очекивало, због нових шокова.
У почетку се чинила безопасном, као „одвајање“ од ниских цена на самом почетку пандемије, а касније је дошло до појаве уских грла у снабдевању, затим до енергетске кризе прошле године и најзад украјинске кризе и економске блокаде у Кини ове године,
пренео је „Блиц бизнис“.
Даљи ток инфлације тешко је предвидети и у случају тоталног заоштравања монетарне политике ФЕД-а.
