Рафаел Надал није први спортиста који је подигао буру због конзумирања лекова против болова у његовом случају радиофреквентних инјекција.
Велики део прошле сезоне Златан Ибрахимовић, фудбалер Милана, играо је са покиданим укрштеним лигаментима захваљујући лековима против болова.
Тијаго Алкантара, фудбалер Ливерпула, примио је инјекцију против болова пред финале Лиге шампиона.
Врста лекова коју су ови спортисти конзумирали могу да умање температуру, инхибрирају упалу или утрну одређени део тела такозваним нестеродним антиинфламаторним лековима.
Углавном су то лекови чији су активни састојци преслаби да би завршили на листи забрањених Светске антидопинг агенције (ВАДА) и који се обично издају без рецепта.
Међутим, допинг није једина врста проблема који може да се јави прекомерним конзумирањем тих лекова.
Лекари и стручњаци за допинг упозоравају на драматичне последице по здравље и позивају на осетљивију употребу.
Вилхелм Блох, спортски лекар, указао је да и поред Надаловог случаја постоје спортисти који лекове узимају превентивно што може да изазове велику опасност.
„Осим у посебним ситуацијама, као што је Надалов хронични бол, професионалци често профилактички узимају лекове. То је злоупотреба“, каже спортски лекар Вилхелм Блох са Немачког спортског универзитета у Келну.
Стручњак процењује да, у зависности од спорта и категорије, више од 50 одсто учесника сада редовно узима лекове против болова.
Једну од најнепријатних ситуација после конзумирања лекова имао је Иван Класнић, бивши хрватски фудбалер, а ту причу требало би да чује Надал.
„Био сам токсично отрован јер сам добио лекове које нисам смео да пијем. Лекови су ми уништили бубреге и довели до три транслаплатације“, испричао је Класнић.
Фудбалер се чак и судио са лекарима до 2020. године.
Поред оштећења бубрега, Вилхем Блох помиње и „оштећење јетре и крвних судова” као могуће последице дуготрајног узимања лекова.
Лекови такође могу утицати на процес зарастања након повреда.
„Способност ткива да се регенерише понекад је ограничена“, објашњава Блох.
Списак спортиста који користе лекове против болова може се наставити иза Надала, Ибрахимовића и Тијага.
Тони Крос, фудбалер Реал Мадрида, открио је прошле године да је играо шест месеци на таблетама против болова због повреде.
Истраживање Националне антидопинг агенције (Нада) у немачком професионалном фудбалу показало је да је између сезона 2015/16 и 2019/2020 у просеку сваки трећи спортиста у мушкој и женској дивизији узимао лекове против болова пре утакмица.
Ипак, решење проблема се не назире јер се супстанце који лекови садрже упркос злоупотреби и даље не стављају да допинг листу.
„То је безнадежна борба. Када су у питању лекови против болова, ви сте у суштини немоћни“, каже стручњак за допинг и фармаколог Фриц Зергел.
Уместо забране, нада покушава да разговара са спортистима о разлозима и ефектима злоупотребе лекова против болова и да им покаже разумне алтернативе.
О Надаловом случају писао је и Октавио Гомез Дантес, истраживач са Националног института за јавно здравље у Мексику.
Гомез Дантес тврди да постоји могућност да су код Надала откривене недозвољене супстанце али да је АТП одлучио да прикрије случај.
„Годинама је оптужен за допинг и до данас није могао да се отараси тих оптужби... АТП и ИТФ су одлучили да заштите човека и игноришу позиве на ред у свом спорту“, пише у тексту истраживач.
„Требало би да се види да ли није користио, као и толики други спортисти забрањене супстанце које традиционални антидопинг тестови нису могли да открију. Постоји и могућност да јесте, да су тестови открили њих, али су АТП и ИТФ игнорисали“, тврди Гомез Дантес.
Посебну пажњу истраживач скреће на Тонија Надала, Рафиног стрица, за кога верује да има моћ којом би заташкао допинг бившег броја један.
„Не помаже ни слава Тонија Надала... За друге, он је шеф мафије која има огроман утицај у АТП-у. Многи мисле да из дубине срца Тони не би допустио конзумирање забрањене супстанце Рафи, али да када би до тога дошло урадио би све и изршио притисак да се то прикрије“, објаснио је Гомес Дантес.
Ово је Надалово друго највеће суочавање са коменатрима да је допингован.
Иако је често „на мети“, можда се и највише спекулисало пре Олимпијских игара у Рио де Жанеиру када га је прва критиковала Роселин Башло, тадашња министарка спорта у Францукој.
Она је седмомесечну паузу Надала окарактерисала као „изазвану позитивним допинг тестом“.
И шест година касније, ниједна тврдња није доказана, али је неминовно да ће Шпанац морати да настави да се суочава са притиском.
Последице су се и те како виделе после Ролан Гароса када је „краљ шљаке“ уз помоћ штака стигао у Барселону.
Надал је најавио и учешће на Вимблдону, а после доказа да лекови и инјекције које конзумира могу бити опасни по здравље намеће се питање да ли вреди угрозизи тело зарад још трофеја?
Рафа је очигледно поставио приоритет.