Плава може изгледати као чудан избор за пар панталона/фармерки које многи људи носе сваки дан, али постоји добар разлог зашто је то постао стандард. Плава је била подразумевана боја за тексас од пре него што је Леви Штраус патентирао радничке панталоне са заковицама 1873.године.
Штраус је био баварски трговац који је живео у Сан Франциску, а заједно са кројачем Џејкобом Дејвисом патентирао је фармерице са бакарном дугмади (заковицама) као појачањем. Фармерице почињу тада да носе радници и фармери. Корен енглеске речи „jeans“ (џинс) односно „blue jeans“ лежи у француском изразу речи који се у 16. веку користио: „blue de Genes“.
Када су изложене врућој води, већина боја ће прожимати тканину и учврстити се у влакнима. Ово није случај са индиго бојом. Индиго се лепи за спољашњу страну влакана, а у врућој води боја постепено бледи уместо да продире дубље у материјал. Док се индиго испире, са собом доноси мале количине конца.
Плава боја је изабрана због хемијских својстава саме фарбе. Природна индиго плава боја која се користила на првим фармерицама је сваким прањем бледела, па су тако, на крају, фармерице добијале изглед који је и данас популаран.
Овакав исход би био непожељан са деликатнијим одевним предметима, али савршено функционише за тексас. Материјал је толико крут за почетак да га губитак неких влакана неће уништити. Уместо тога, неколико врућих прања дају тканини мекши, истрошени осећај који многи људи воле у својим омиљеним фармеркама
Пошто старе плаве фармерке остају чврсте чак и када су удобније, оне су биле омиљене панталоне многих радника у 19. веку. Већина фармерки је данас направљена од синтетичке индиго боје, а и даље су направљене тако да буду мекше што их дуже nosite.
Добро прање може помоћи да се „разбије“ чврсти тексас то јест џинс тканина. Фармерке које су биле ношене неколико месеци пре првог прања бледе мање равномерно од фармерки које су одмах очишћене, пише портал ДДЛ.