Звезда у питању смештена је око 26.000 светлосних година од Земље, у близини густог и прашњавог галактичког центра и она је око 32 пута масивнија од Сунца и налази се унутар огромног диска вртложног гаса, којег астрономи називају „протозвездани диск“. Сам тај диск има око 4000 астрономских јединица ширине (4000 пута удаљености између Земље и Сунца).
Такви су дискови широко распрострањени у свемиру и служе као звездано гориво које помаже младим звездама да се развију током милиона година. Ипак, астрономи никада пре нису видели овакву галаксију у малом, која кружи опасно близу средишта наше галаксије.
Стога се намеће питање како је настала та мини-спирала и има ли у свемиру још сличних њој?
Одговори би могли лежати у мистериозном објекту, отприлике три пута масивнијем од Земљиног сунца, који вреба тик изван орбите спиралног диска, према подацима нове студије објављене 30. .аја у часопису „Нејчер астрономи“.
Користећи опажања високе резолуције снимљена телескопом АЛМА у Чилеу, научници су открили да се чини да се диск не помиче на начин који би му дао природни спирални облик.
Уместо тога, чини се да је диск био узбуркан због скорог судара с другим телом, вероватно тајанственим објектом величине троструког сунца који је још увек видљив у близини, пишу научниц у студији.
Како би проверио ову хипотезу, тим је израчунао десетак потенцијалних орбита за тајанствени објекат, а затим је покренуо симулацију како би видео је ли нека од тих орбита могла довести објекат довољно близу протозвезданог диска да га претвори у спиралу.
Открили су да је, ако је објекат следио једну специфичну путању, могао проћи крај диска пре отприлике 12.000 година, комешајући прашину тек толико да резултира живописним спиралним обликом какав се данас види.
Подударност између аналитичких израчуна, нумеричке симулације и АЛМА запажања пружају чврсте доказе да су спирални кракови на диску остаци прелета упадајућег објекта, каже у саопштењу за медије коаутор студије Лу Xинг, истраживач сарадник из шангајске Астрономске опсерваторије Кинеске академије наука.
Осим што нуди прве непосредне слике протозвезданог диска у галактичком средишту, ова студија показује да спољни објекти могу претворити звездане дискове у спиралне облике који се обично виде само на галактичкој скали, пише „Сајенс алерт“
А будући да је средиште Млечног пута милионе пута гушће звездама од нашег дела галаксије, врло је вероватно да су овакви догађаји прилично редовни, закључују научници.
То значи да би средиште наше галаксије могло бити испуњено минијатурним спиралама које само чекају да буду откривене.