Барна је на најбољи могући начин представљао Србију на Светском првенству, али се није дало да се пласира у финале и да се бори за неку од медаља.
Оно што је голим оком невидљиво, показао је дигитални сат на базенима у Мађарској, где је Андреј с временом од 47,97 секунди остао без пласман у финале. У разговору за Спутњик не крије да је био разочаран због таквог епилога, обузела га је и љутња, и то на ривале из његове групе који су пливали никад боље и никад брже, док у другој групи то није било случај...
Барну смо добили приликом повратка из Мађарске за Србију, где је био на „преседању“ јер наставља пут Америке, где живи и тренира.
„Смирио сам се, прошло је и сада је боље. То је спорт, дешава се. Али, био сам јако, јако разочаран. Не у себе, већ љут на спорт и на моје ривале. Чим сам ушао у циљ и видео време, био сам сигуран да с тим резултатом улазим у финале Светског првенства. Мислим да је ово сад први пут икада да је неко са овим временом 47,97 остао без финала. Очигледно је да се померају границе, да људи пливају брже. То да ћу за стотинку остати без финала, то никако нисам могао да предвидим. Био сам поред Француза, тако да Мађара који је био бржи за ту једну стотинку нисам могао да видим. Касније су Мађар и Италијан морали да распливавају, такво је правило. То значи, да сам и ја имао исто време, не бих ишао директно у финале, него бих и ја морао да распливавам. У другој групи су ривали имали за пола секунде слабија времена и због тога ми је криво. Љут сам на моје противнике што су били тако добри“, рекао је Андреј.
Стотинка... Једна стотинка, каква несрећа и редак спортски малер. Али, дешава се. То је сва суровост модерог спорта. Такмичари који и када оду до крајњих граница немају гаранцију да ће бити адекватно награђени. Осетио је то на својој кожи Барна.
„Снимак сам гледао још три или четири пута са својим тренером. Нема сврхе више да га гледам, довољно је. Гледали смо и тражили шта бих могао да побошљам у будућности, где бих могао да добијем на времену. Морам боље да држим линију, да мање одскачем на води. Шта је било, било је... Морам да се фокусирам на наредне изазове. У августу, мислим већ 10. или 11. је Европско првенство у Риму“, објашњава Барна.
Због хаоса који је у свету направио вирус корона, после Светског првенства у Мађарској у јуну, већ у августу следи Европско у Италији. Барна који је отишао у Америку да се спрема открио је шта је тамо главни циљ.
„Отишао сам 2016. године у Кентаки, тамо сам завршио студије и остао сам у Луивилу да живим и тренирам. Супер су услови, феноменални. Имам јако добру групу тренера. У Риму ћу покушати да се домогнем финала, никада не размишљам о медаљи на великим такмичењима, већ искључиво о пласману у финале. Јер, у финалу је све могуће, детаљи одлучују. Понављам, границе се померају, потрудићу се да додатно побошљам време, али биће јако, јако тешко. Ето, у Мађарској је на СП с временом 47,20 освојено злато“, искрен је Андреј Барна.
На првенству света у Мађарској блеснуо је млади Румун Давид Поповићи који је с временом 47,13 поставио светски јуниорски рекорд, о њему Барна има само речи хвале.
„Познајемо се од раније. Мали Румун је био баш брз, јако је повукао трку. Светски јуниорски је поставио, а близу је и сениорског рекорда. Мислим да никада нећу моћи да отпливам то време, јер захтева јако добро враћање. Он плива 50 и 100 и 200, ја сам се фокусирао на 50 и на 100. Много ми је било лакше када сам имао као он 17 година да поднесем напорне тренинге, тада сам дневно пливао по 14 километара. Седам ујутру и седам поподне, а сада сам драстично смањио, ипак имам 24 године, а то за спорт којим се бавим није мало. Такође, добро памтим да се 2015. године, када сам ја имао 17 година, са временом 47,9 узимало злато, а ето сада то више није довољно ни за финале. Другачији су тренинзи, другачија теретана се ради. Напредује се, нове су тактике, има доста тих нових 'малих' ствари. Подводни окрети и остало. Границе се померају“, истиче наш саговорник.
Барна је до детаља открио како, заправо, изгледа његова једна радна недеља.
„Сада сам искључиво оријентисан на 100 метара краул. Укупно имам седам тренинга – четири у води и три у теретани од по сат и по. Спустио сам пливање на четири-пет километара, и то ми је сасвим довољно“, закључио је Барна у разговору за Спутњик.
Стотинка га је удаљила од борбе за пласман у финале Светског првенства, али напордан рад и мало среће могло би да му се врати већ у августу у „вечном граду“ где ће се надметатити на Европском првенству и покушати да обрадује Србију.