Ако је историја учитељица живота онда су хрватски повијесничари што присвојише Косовски бој у најбољем случају понављачи са озбиљним поремећајем пажње на часовима.
Истина, Орвел је писао да онај ко контролише прошлост, контролише садашњост, а ко контролише садашњост контролише и будућност, али претеривања хрватских повијесничара су толико трагикомична, па се поставља питање контролишу ли сами себе.
Обрнули игрицу: Кад Хрвати на Мурата ударише
У делу хрватске „историографије“ одавно се одомаћило присвајање српске историје и традиције, па су тако Тесла и Миланковић постали Хрвати, партизанска битка на Сутјесци „највећа хрватска битка у Другом светском рату“, а ових дана смо сазнали и да се хрватска војска сукобила са турском на Косову пољу 1389.
Извор овог епохално открића је „Хрватска православна црква“, веома „цењена институција“ у свијету знаности.
И тако су хрватски научници, што би клинци рекли, обрнули игрицу и ако се у почетку за таква знанствена открића могло рећи – да није трагично било би комично, данас слободно можемо рећи – да није комично било би трагично.
А како су шега, шала и комика лековити за дух и тело, у наставку дајемо неколико предлога хрватским знаственицима за даља истраживања која ће их несумњиво довести до нових - епохалних открића.
Хрвоје – вођа Првог хрватског устанка
Ако су Срби били вазали хрватског краља Твртка тијеком Косовског боја, онда их је засигурно Хрват ослободио и турског јарма. Дакле, Карађорђе је био Хрват, између осталог и зато што је пре устанка служио у Аустроугарској војсци, а право име му није било Ђорђе него Хрвоје.
По истом моделу како су Срби „прекрстили“ прекаљеног хрватског витеза Николу Кобилића у Милоша Обилића, вероватно су и црног Хрвоја Стипетића прогласили за Ђорђа Петровића и назвали га Карађорђем.
Наравно, и друга српска династија, Обреновићи морала је бити, у суштини хрватска и вероватно је носила презиме Туђман или Пленковић. Јер, хрватски знаственици утврдили су сада да су тек 1915. године, након што су Бугари освојили Србију, британске тајне службе покренуле психо-промотивну акцију у корист Србије, измишљајући изгубљену српску битку против Османлија, у којој су Срби крварили у одбрани Европе да би анимирали савезнике у корист Србије.
А уз косовски циклус психо-промотивне британске акције, уследила је и посткосовска „отимачина хрватске повијести“ па је, и карађорђевићевско-обреновићевско династичка борба током 19. и 20. века била, у ствари - зашто да не кад код хрватских повјесничара све може - битка за власт две хрватске династије.
Албанска голгота бана Мате Туристе и стричек Дражен с Плоснатог брда
Победа српске војске у Великом рату је, дакако, још једна манипулација Србо-Британаца, могли би да утврде хрватски "научници", јер није српска војска прешла преко Албаније и пробила Солунски фронт већ хрватска под вођством бана Мате Туриста ког су Срби прекрстили у војводу Радомира Путника.
А у Другом светском рату, Хрвати су поред партизанског антифашистичког покрета који је водио тешке битке на Сутјесци имали још један – четнички. Први антифашистички герилски покрет у поробљеној Европи предводио је хрватски пуковник Дражен Миховиловић звани Стричек, ког су српски манипуланти преименовали у Драгољуба Михаиловића Чичу. А кренуо је са Плоснатог брда, а не са Равне горе.
Наравно, квислиншка творевина НДХ такође је била продукт српско-британских манипулација. У Независној држави Србији геноцид над Хрватима вршили су Срби који су поглавника Србољуба Милошевића назвали Антом Павелићем и тако „жртву претворили у џелата“.
Фрањо Францетић Његош, неуки „фра Иво“, Стипе Миленковић…
Наравно, нису Тесла и Миланковић једини Хрвати које су присвојили Срби. Његошево право име, по новој хрватској повјести, може да буде Фрањо Францетић, а оригинални увод у „Горски вијенац“ имао је наслов „Посвета праху оца Хрватске“. Међутим, проблем с Његошем могао би бити „Лажни цар Шћепан Мали“, што је још једна подметачина британско-српске пропаганде.
Нобеловац Иво Андрић је Хрват иако се изјашњавао као Србин, јер неуки „фра Иво“ насео је на британско-српску пропаганду. Жртва те стравичне пропаганде био је и Меша Селимовић који се такође изјашњавао као Србин, а зна се да су муслимани „хрватско цвијеће“.
Право име светски познатог виолинисте Стефана Миленковића је Стјепан, надимак Стипе, а после регионалног успеха филма „Тома“ очигледно је да су Србо-Британци присвојили и хрватску новокомпоновану музику. Није ли Тома из хрватског Лесковца добио име по хрватском краљу...
Новак Ђоковић се одавно по потреби проглашава Хрватом, загребачки Динамо је постао светски и европски првак у фудбалу 1991, уместо Црвене Звезде, а сплитска Југопластика, а не Партизан, годину дана касније освојила је још једну титулу европског шампиона у кошарци, трицом Аце Трице Ђорђевића у последњим секундама.
Пошто су победили Мурата, све може, небеска хрватска је граница…
Ако ништа друго, нови хрватски историографи показали су нам да без обзира на глобалну кризу, има посла за онога ко хоће да ради. И то не само тешког физичког, већ и озбиљног интелектуалног рада чији ће резултати претумбати свет наглавачке.