Џиновски мехур, промера чак 800 километара, изазвао је смрт бројних риба, птица и других морских животиња, претећи чак и рибарској индустрији. До сада је два пута достигао свој врхунац, а научници сада мисле да је његов узрок системско загревање у Тихом океану.
„Откриће дуготрајног загревајућег базена даје нам одговоре како настају овако екстремне појаве“, рекла је Арминех Баркордаријан, стручњак за атмосферу са Универзитета Хамбург.
Она и његове колеге открили су „базен“ загрејане воде у североисточном Пацифику, у ком температура расте за 0,4 степена током једне деценије. Период повишене топлоте током лета у њему сада је за 37 дана годишње дужи него пре две деценије, пише „Сајенс алерт“.
Научници су открили и да је мање ниских облака, који иначе хладе воду испод себе, у овом региону током хладније сезоне. Због тога ојачавају системи повишеног ваздушног притиска изнад базена топле воде током зиме. Научници верују да ова појава није природна, већ да је последица повећане емисије гасова стаклене баште.
„Овај базен топле воде наставиће да се загрева, подижући и фреквенцију и интензитет локалних топлотних таласа на мору“, објашњава Баркордаријанова.
Џиновски мехур, који је настао 2013. године, уништио је више од 100 милиона примерака рибе пацифичке зракоперке и на хиљаде морских птица, верују научници, а изазвао је и ширење токсичних алги које су омеле рибарску индустрију.
Научници сматрају да топлотни таласи нису изоловани само у северном Пацифику, већ да постоје и у Атлантском океану, као и у јужним морима, наводи се у научном раду објављеном у часопису „Комјуникејшнс Ерт енд инвајармент“.