Из Републичког завода за статистику наводе да се процес демографског старења становништва манифестује ниским учешћем младих и високим и континуирано растућим уделом старих у укупном становништву, преноси Танјуг.
У 2021. години удео лица старих 65 и више година износи 21,3 одсто, а млађих од 15 година има 14,3 одсто.
У зајечарској области забележен је највећи удео старих 65 и више година, и то 28,9 одсто и истовремено најмањи удео становништва млађег од 15 година од 11,1 одсто.
Најмањи удео старих 65 и више година је у Пчињском округу – 16,1 одсто, али је највећи удео млађих од 15 година најпре у Рашкој области – 17,6 одсто, а потом у Јужнобачком – 15,6 одсто и Београдском региону – 15,4 одсто.
„У периоду од 2002. до 2021. године, број становника Србије континуирано опада. Једино је Београдски регион бележио раст броја становника све до 2020. године, да би се у 2021. тај тренд променио, па је број становника опао за 3,4 промила у односу на 2020. годину", истичу из Завода.
У осталим регионима, од 2002. до 2021. године присутан је тренд депопулације, а најизраженији пад је у региону Јужне и Источне Србије.