Демографи упозоравају: Србија ће постати земља која најбрже губи становнике
14:00 28.05.2022 (Освежено: 14:07 28.05.2022)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Све нас је мање и све смо старији. Ако се такав тренд настави, до половине 21. века, на пример, јужна и источна Србија остаће без 30-40 одсто становника. Извештај "Људски развој као одговор на демографске промене" стратешки је документ који указује на нове приступе популационој политици и предлаже интервенције против смањења и старења становништва.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Неће неповољне демографске трендове да реши само пронаталитетна политика. За неке родитеље финансије су велики проблем на путу до родитељства, али не једини.
"На тржишту рада најгоре пролазе млади, они који треба да рађају децу. Имамо предшколске установе које се развијају али не за све људе, јер незапослени теже добијају прилику да пошаљу децу у предшколске установе, радна култура није окренута према родитељима. Тешко је у фирмама да прилагодите своје приватне потребе и родитељске", каже Данило Вуковић, професор Правног факултета у Београду.
То препознаје и држава. Уз мере за подршку породицама и мајкама и подстицај рађања, фокус ставља и на запошљавање теже запошљивих категорија и младих, кроз програм гаранција за младе.
"Подразумева да се што је више могуће скрати временски период од завршетка образовања до почетка радног односа. Такође, младим мајкама, студенткињама дате су олакшице при полагању испита и уписивању година студија без додатних трошкова", напомиње Дарија Кисић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Које су кључне тачке демографске одбране
Велике су Демографске разлике међу регионима. За живот су најпривлачнији велики градови, пре свих Београд и Нови Сад, у којима се акумулира две трећине БДП-а.
"Нису села кључна тачка демографске одбране него градови средње величине, до 100.000 становника. Ако у њима развијамо оно што зовемо вишим градским функцијама - привреду, универзитете, културу, уметност, јавне услуге, ми имамо шансе да успоримо демографски пад тих делова Србије", додаје Вуковић.
А када нас је мало, сваки човек је важан. Успешне мере популационе политике не мере се само бројем становника или бројем рођених беба.
"Мора да буде и квалитет тих људи, какви су ти људи, јесу ли здрави, јесу ли образовани, јесу ли продуктивни и да ли раде. Узмите образовање, нама се за трећину смањио број ђака у последње две деценије. Шта нам то говори, то нам говори да те који су преостали учинимо много бољим, квалитетнијим и образованијим него што смо били. А ми већ сада знамо да нека деца испадају из образовног система - Роми, нижи социјално-економски слојеви, сеоска деца и ми то себи не можемо да допустимо", указује Вуковић.
Према Индексу хуманог развоја, Србија је на нивоу слабо развијених делова Африке и Азије. Само је српска престоница на нивоу једне европске земље, Пољске.
"Сва наша пажња, сви наши планови и стратегије усмерени су искључиво ка сталном побољшању услова у којима живе наши суграђани зато што добро знамо да ни једна политика, ни једна држава нема сврху ако се она не огледа у бољем животу наших људи", наводи Ивица Дачић, председник Скупштине Србије.
Уколико се лоши демографски трендови наставе, Србија ће, поручују демографи, бити међу земљама које најбрже губе становнике, преноси јавни сервс.
