Прошло је мало више од 365 дана када је култни дански стадион „Паркен“ занемео. Био је то уводни меч домаће селекције на Европском првенству у фудбалу против Финске, а тамо горе на левом крилу Ериксен је одједном пао на траву без икаквог контакта.
Никоме у тренутку није било јасно зашто, док капитен Симон Кјер није дотрчао и ургирао лекарима репрезентације да је ствар хитна. Касније је Ериксену речено да је „пет минута био мртав“ и да ће бити право чудо, ако буде могао да игра фудбал.
Међутим, дан по дан, опоравак је текао добро, и Ериксен се вратио ономе у чему је најбољи. Нису Италијани желели да ризикују и да га пусте да игра са дефибрилатором који му је имплантиран како би контролисао рад срца.
Раскинуо је уговор са Интером, али одмах прихватио позив земљака Томаса Франка да неколико месеци одигра у премијерлигашу Брентфорду и помогне у борби за опстанак. Тачно 259 дана након срчаног удара Ериксен се вратио на терен у поразу од Њукасла (0:2).
„Срећан сам човек. Када прођете кроз оно кроз шта сам ја прошао, стварно је прелеп осећај поново заиграти фудбал. Оно кроз шта је прошла моја породица је било још теже него оно што сам ја доживео“, рекао је тада Ериксен.
Тог дана на стадиону били су чланови његове породице и доктори који су заслужни за повратак на терен.
Кристијан Ериксен
© AFP 2023 / JOHN THYS
„За све који се баве фудбалом ово је велики тренутак. Фантастично је видети да је Кристијан дочекан овацијама. Надам се да ћемо од сада говорити о његовим головима и асистенцијама, а не о другим стварима“, рекао је тренер Брентфорда Томас Франк.
Романса Брентфорда и Ериксена трајала је кратко и слатко. Данац ће као слободан агент моћи да бира нови клуб, а према информацијама са Острва, он се већ одлучио за Манчестер јунајтед на позив доскорашњег тренера Ајакса Ерика тен Хага.
Наравно, крајњи циљ Кристијана Ериксена је да заигра у новембру за Данску на Мундијалу у Катару и то би била круна једног од највећих повратака у историји фудбала, а прави пут за то је дрес Манчестер јунајтеда и стадион Олд Трафорд, познат као „Театар снова“.