Амерички медиј наводи да је до раније необјављиваних докумената која доказују учешће САД у прокси ратовима преко тог овлашћења дошао захваљујући закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Према њиховим наводима, то је прва званична потврда учешћа Америке у такозваним „програмима 127е“, којих је само у ширем региону Блиског Истока и Азијско-пацифичког региона у 2020. било 14.
„Интерсепт“ тврди да је потврду за то добио и од извора у врху америчке власти који су упознати са тим програмима.
Укупно је Пентагон покренуо 23 таква програма између 2017. и 2020. године широм света, а у њих је уложено 310 милиона долара.
Сирија, Либан, Јемен, Ирак, Либија, Мали, Тунис, Нигер, Сомалија, неке су од земаља у којима је спровођен програм по овлашћењу 127е.
„Интерсепт“ објашњава да је 127е једно од готово непознатих овлашћења које је Конгрес дао америчком министарству одбране у последње две деценије.
Тим актом америчким специјалцима је дато овлашћење да спроводе „противтерористичке операције“ у сарадњи са страним, па чак и нерегуларним снагама широм света уз минимални надзор званичника држава у којима се спроводе.
Програм омогућава Американцима да наоружавају, обучавају и обезбеђују обавештајне податке страним снагама. Међутим, за разлику од традиционалних сличних видова сарадње са другим земљама, кроз овлашћење 127е предвиђено је да „партнерске“ или заједничке снаге прате наређења Вашингтона и изводе мисије против непријатеља САД, како би се остварили амерички интереси, служећи тако као прокси војска Пентагона.
„Интерсепт“ наводи да готово ниједна информација о тим операцијама није саопштена Конгресу или званичницима Стејт департмента. Генерално није познато где су такве операције извођене, колико често, какви су им били циљеви, па чак није познат ни идентитет страних снага са којима су САД сарађивале кроз то овлашћење.
Иако објављивање ових докумената баца више светла на овлашћење 127е, „Интерсепт“ наводи да она и даље остаје већином непозната јавности и члановима Конгреса, који готово никада не добијају извештаје о програмима који се захваљујући њој спроводе. Извори америчког листа наводе чак да већина чланова Конгреса чак нема ни овлашћења да види извештаје о таквим програмима, а они који их имају, скоро да их ни не траже.
„Овлашћење 127е је дизајнирано тако да спречи надзор“, објаснио је извор „Интесепта“ из врха власти.
„Пентагон преферира да спроводи операције уз минималан надзор или мешање Конгреса и тако ради годинама. Јединице за специјалне операције веома воле аутономију, али је проблем када тако нешто постане нормално“, рекао је за „Интерсепт“ Стивен Семлер, стручњак за спољну политику.
Семлер каже да би требало обратити пажњу на овлашћења која омогућавају војну сарадњу, било да се ради о специјалним јединицама или обичној војсци, јер се преко њих јавности може „продати“ бесконачни рат, преноси РТ.
Критичари наводе и да на овај начин САД ризикују да буду умешане у кршење људских права и стране конфликте, без знања Конгреса или америчког народа. Са друге стране, званичници Пентагона упућени у те програме тврде да су они од суштинске важности за борбу против тероризма.
Овлашћење под шифром 127е широј јавности постало је нешто познатије 2017. године, када су четворица америчких војника погинула у Нигеру, због чега су многи сенатори тражили информацију откуд уопште америчка војска у тој земљи.
„Интерсепт“ наводи да је дуже од годину дана чекао на одговоре Беле куће у вези са овлашћењем 127е. Пентагон и Команда специјалних операција одбили су да коментаришу било шта у вези са том темом, уз објашњење да се ради о поверљивим информацијама.