Овај часопис се позива на документе које је објавио Викиликс, а на основу мејлова који су процурели са приватне поште Хилари Клинтон у периоду од 2009. до 2013. године, када се налазила на месту државног секретара у Обаминој администрацији.
Они откривају тајне планове тадашње државне секретарке за свргавање Асада како би се ојачала безбедност Израела, јер се Иран никада не би одлучио за директан сукоб са Израелом, већ искључиво за „прокси рат“ преко Сирије и Асада са којим има добре односе.
Тајни планови инспирисани „угроженошћу” безбедности Израела
„Сирија не само да се граничи са Израелом, него је уз то увек била и покровитељ Либана, у коме је најјача политичка снага Хезболах. Ситуација је у овом региону сложена и Израел се налази у константном страху од војних операција. У САД се појавила идеја да ако Сирија буде разрушена као и Ирак и лишена могућности да сама собом управља, то може олакшати ситуацију у којој се Израел налази“, рекао је Владимир Ољенченко, научни сарадник Инситута за светску економију и међународне односе Руске академије наука.
САД су се тада, према писању америчких медија, залагале за очување монопола Израела над нуклеарним наоружањем на Блиском истоку. У једном од мејлова се помињу и преговори о иранском нуклеарном програму између Вашингтона и Техерана у пролеће 2012. године.Иако је према свим извештајима Иран развијао нуклеарне програме искључиво у сфери енегретике, САД нису то узимале у обзир. У овим документима се наводи да Бела кућа има могућност да ублажи напетост на Блиском истоку која је производ израелско-иранских односа, ако исправно поступи са ситуацијом у Сирији.
Про-израелска политика Хилари Клинтон
Политиколог, Малек Дудаков, истиче да је Хилари Клинтон познати „јастреб“, један од најмоћнијих и најутицајнијих у Обамином тиму, па је у складу са тим покушала да актикулише и „јастребску политику“ нове америчке администрације. Она је својевремено подржавала и интервенцију у Либији, па је исто желела да учини и са Сиријом, подсећа експерт.
„Када је реч о Хилари Клинтон и Обами, Клинтонова је била више про-израелски настројена од Обаме и сматрала је себе главним лобистом израелских интереса за разлику од Обаме и Џоа Бајдена, који као саветник председника није видео подршку Израела као један од својих задатака“, рекао је експерт.
Хилари Клинтон није била велики заговорник споразума са Ираном, али није била ни оштро против њега те 2012. године када су преговори започети. Експерт истиче да у тој фази није било јасно како ће се они одвијати и завршити, али ни Обама није био за велике уступке Ирану.
„Обаму су називали анти-израелским председником, умногоме због потписивања нуклеарног споразума са Ираном. Израелци су сматрали да овај споразум угрожава њихову безбедност, јер иако успорава процес стварања нуклеарног оружја Ирана, не забрањује га. Тако да су односи са Обамином администрацијом били тешки. С доласком администрације Доналда Трампа, односи су се побољшали, и због тога Американци настоје да воде про-израелску политику, не правиће разлику између про-америчкеи про-израелске политике на Блиском истоку“, рекао је политиколог.
Америчка хегемонија на Блиском истоку
Експерти подсећају да не треба заборавити антируску реторику Хилари Клинтон у предизборној кампањи, која има везе са њеним претходним политичким радом, а нарочито у региону Блиског истока. Још као државни секретар, Хилари Клинтон је кроз подршку Израелу видела могућност да се учврсти америчка доминација на Блиском истоку и у потпуности неутралише утицај Русије, која има добре односе са Ираном, главним противником Американаца и Либаном. На овај начин, Русија би у потпуности била истиснута из геополитичке игре на Блиском истоку, што би још једном потврдило успешност америчке хегемоније и учврстило савезништво са Израелом, Саудијском Арабијом, Турском, Катаром и Египтом. Међутим Клинтонова је већ 2013. године отишла са места државног секретара, без успеха у својим плановима, али и са скандалом везаним за протесте у Бенгазију 2012. године, када је погинуо амерички амбасадор Кристофер Стивенс.
Експерти су сагласни да овакви наводи и мејлови који су доспели у руке јавности представљају доказ америчког мешања у унутрашње послове Сирије, и да иако САД нису успеле да свргну Асада, њихове акције су довеле до раста екстремизма у региону, који је захватио не само Сирију већ и суседни Ирак.
