„У овом моменту сматрам да ћемо мандат, нажалост, вратити услед недостатка подршке 121 посланика. Нисмо пронашли 121 човека који би могао да каже 'не' закулисним радњама, без обзира на много покушаја са наше стране. Данас смо схватили да не постоји 121 човек који се не би плашио“, изјавио је премијер на церемонији отварања гасног интерконектора између Грчке и Бугарске.
Он је додао да је отварањем новог гасног канала, Бугарска постигла диверсификацију.
„Бугарска је остварила диверсификацију. Почеће да добија азербејџански гас у наредних неколико недеља, што ће означити крај руског енергетског монопола“, истакао је он.
Сада, у складу са процедуром, председник Радев треба да уручи мандат за формирање владе другој по величини странци, односно, ГЕРБ-у. Међутим, из те партије су још крајем јуна упозорили да ће одустати од покушаја формирања нове владе и да очекују превремене изборе. Након тога, Радев ће морати да преда последњи, трећи мандат, некој од парламентарних партија.
Претходно је, крајем јуна, бугарска влада била принуђена да поднесе оставку јер јој је изгласано неповерење, које је подржала парламентарна опозиција. Одговарајући предлог о гласању поднела је водећа опозициона снага, бивша владајућа странка „ГЕРБ“: њени посланици су више пута протестовали против пројекта актуализације буџета. Осим економије, повод за неслагања су и вето на почетак преговора Северне Македоније са Европском унијом, али и борба против корупције.
Петков је за изгласавање неповерења оптужио неколико особа: лидера „ГЕРБ-а“ Бојка Борисова, телевизијског магната Дељана Пејевског, лидера странке „Постоји такав народ“ Славу Трифонова и руског амбасадора Елеонору Митрофанову. Посредником руских интереса у парламенту, назвао је опозициону партију „Препород“.
Влада Кирила Петкова почела је са радом тек крајем децембра 2021. године. Формирање је било успешно тек из трећег покушаја: редовни парламентарни избори у априлу 2021. нису били успешни, након чега су одржани превремени избори у јулу и новембру.