Резолуција Бундестага неће допринети бољој будућности Босне и Херцеговине као што се званично тврди у том документу, већ даљој стагнацији међунационалних односа и бројних нерешених политичких питања која упорно једна страна кандидује међународном фактору да их реши, сматра декан бањалучког Факултета безбедности Предраг Ћеранић.
Немачки Бундестаг усвојио је Резолуцију владе Немачке да у БиХ у оквиру мисије Алтеа пошаље 50 војника. Истовремено, прихваћен је и предлог СПД-а, односно препорука Влади Немачке у којој се, између осталог, тражи да се у БиХ укине концепт конститутивних народа и уведе принцип један човек један глас.
Виртуелна реалност немачке владајуће коалиције
Према Ћеранићу, важније је питање зашто је Бундстаг променио однос према Хрватима у Босни, док однос те институције према Србима не чуди „поготово кад се има у виду да је Адис Ахметовић известилац Бундестага за БиХ“.
„Као да живе у неком виртуелном свету, немачки посланици који су изгласали резолуцију тврде да неће дозволити да се још један рат догоди у БиХ. Управо је Немачка узрок два велика, светска рата а много је допринела и рату деведесетих година на простору бивше Југославије зато што је прва признала и Словенију, и Хрватску, и БиХ као независне државе“.
Резолуција је политичка платформа коалиције на власти, каже Ћеранић и додаје да је било посланика из других партија који су сасвим другачије видели ситуацију у БиХ и какав би однос Немачке требало да буде према Западном Балкану, али они су тренутно у мањини.
Резолуција у служби предстојећих избора
Ћеранић истиче да је политички део Резолуције Бундестага важнији док је слање 50 војника у БиХ не значи много јер је реч више о питању легитимитета Немачке. Подсећа да су и неки посланици тврдили да слање немачких војника у БиХ нема легитимитет Уједињених нација.
Према његовим речима, БиХ је територија чији суверенитет многи угрожавају што се види из односа владе Велике Британије која шаље војне стручњаке, или Немачке која шаље своје војнике.
„Мислим да у будућности можемо очекивати и неке друге војнике. И Турска може послати своју јединицу, само се то право оспорава онима који су најважнији гаранти Дејтонског споразума а то су суседне државе. Тако да је с аспекта суверенитета БиХ та резолуција врло спорна, а 50 војника не значи ништа. Све то треба посматрати у контексту предстојећих октобарских избора и фаворита Немачке и Велике Британије који су у БиХ веома познати.“
Наследници Меркелове спроводе америчку политику
Ставка Резолуције о укидању конститутивних народа може се посматрати у контексту радикалне промене односа Немачке према Хрватима, каже Ћеранић и додаје да то иде у прилог Бошњацима, а на штету Срба и Хрвата.
До те промене је дошло одласком Ангеле Меркел која је водила једну балансирану и уравнотежену политику не само кад је у питању Балкан, него и велике силе попут Русије.
„Ангела Меркел је саградила Северни ток 2 а њени наследници не знају ни да га пусте у рад. Меркелова је водила немачку политику док актуелна влада показује велику подложност и подређеност америчкој спољној политици коју само спроводи. Мислим да је то главни узрок и ове промене према Хрватима у БиХ“, закључио је Ћеранић.