Једна од тих анализа сеизмичких таласа након земљотреса, који су се догодили у размаку од 20 година на сличним локацијама, откивају на који начин долази до промена у унутрашњем саставу Земље. Иако нема много податка о дешавањима на великим дубинама, научници покушавају да макар хипотетички дају неке од одговора.
Познато је да спољашње језгро, које је сачињено од течног гвожђа и никла, директно утиче на магнетно поље Земље и штити нас од опасних свемирских зрачења. Због тога је важно да се схвате процеси који се одвијају унутар планете, еволуција њених унутрашњих делова и начини на које могу да утичу на људе у будућности.
Где је нестао материјал од пре 20 година?
Подаци који су бележили сеизмолошки апарати приликом оба земљотреса привукли су пажњу научника и подстакли их на размишљање. Наиме, таласи из каснијег земљотреса путовали су један секунд брже кроз исто подручје спољашњег језгра. Због чега се то догодило?
Одмах је било јасно да је дошло до промене која је омогућила таласима да брже путују, као и да материјал који се ту налазио пре 20 година, сада више није ту. Он је нестао, а заменио га је неки нови, научницима још увек непознат материјал.
Геолог Јинг Џоу са Универзитета Вирџинија решила је да детаљније испита ту појаву. Она и њен тим су ова необична дешавања анализирали испитивањем СКС таласа који пролазе кроз површину као попречни таласи, улазе у спољашње језгро као уздужни таласи, да би се после вратили назад на исти начин као што су и прошли кроз површинске слојеве. Како Јинг Џоу тврди, временски период у коме се све наведено десило открило је доста тога.
Промене у спољашњем језгру Земље
Оба земљотреса су се догодила у близини острва Кермадек, који се налази у Тихом океану, први током 1997. године, а други 2018. године. Након детаљне анализе ових потреса и СКС таласа, Јинг Џоу наводи да су се у спољном језгру почевши од 1997. године ослободили лакши елементи попут водоника, угљеника и кисеоника. То објашњава смањење густине за око два до три посто и нову брзину путовања сеизмичких таласа.
Ови догађаји су им дали корисне увиде у промене спољашњег језгра, као и његове конвекције и утицаје на магнетно поље. Научници додају да запажене промене нису велике, али што више о њима знамо — то боље, пренела је „Национална географија“.
„Сада можемо да пратимо шта се тачно дешава, а у будућности би смо могли да поставимо још сеизмичких станица како би детаљније испратили тај проток“, рекла је Јинг Џоу.