Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Уколико сте не својом кривицом изгубили платну картицу и имали износ на рачуну до 3.000 динара, ви сносите трошкове. Уколико је износ већи, терет сноси банка. Наравно, то важи уколико докажете да нисте злоупотребили картицу или били видљиво немарни.
Од августа банке најављују поскупљење и проширење накнада за своје услуге које ће се плаћати. На пример, више покушаја за подизање новца са банкомата или неуспелих плаћања преко интернета и слично.
„Код безготовинских плаћања постоји једна специфичност, а то је да се врло често накнаде са једног платног инструмента, односно трошкови и губитак, прелива на други платни инструмент. Пример тога, јесу платне картице иностраних картичних система где банке код тих трансакција генеришу значајне губитке, ту накнаду не наплаћују од корисника, јер и немају право, тако да они ту накнаду пренесу на друге платне инструменте или уведу неку нову накнаду“, каже Александар Станојевић, заменик шефа Сектора електронских плаћања Народне банке Србије.
Народна банка ради на поспешивању платних инструмената који носе ниже трошкове. Конкретно, „дина“ картица и инстант плаћања имају далеко ниже провизије што ствара услове да се снизе трошкови и код других платних инструмената.
То је неопходно, јер су банке и поред пакета који укључује и неке бесплатне услуге, на пример електронског банкарства, почеле паралелно да наплаћују накнаде које нису биле укључене при одабиру пакета, пише РТС.
„За саме клијенте је битно да у сваком тренутку буду свесни које износе плаћају на основу којих трансакција, односно којих услуга, и да једном месечно погледају извод и да разумеју добро до последњег детаља шта они све то плаћају. Идеја је ако све то плаћају, да ако су суочени са већим трошковима како да смање трошкове унутар пакета или саме банке или да пак сагледају које су могуће алтернативе“, наводи Малиша Ђукић, професор Београдске банкарске академије.
У Америци увелико раде компаније које клијентима попут банака омогућавају да у телефону отворе рачун, фирму, да плаћају и обављају посао, али уз знатно ниже трошкове.
Повећана конкуренција доноси добробит и клијенту и друштву, омогућавајући у целини избор.