- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Како ће пад евра у односу на долар утицати на јавни дуг и грађане Србије

CC0 / Pixabay / Кованице евра
Кованице евра - Sputnik Србија, 1920, 15.07.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Министар финансија Синиша Мали рекао је поводом највећег пада евра у односу на долар у последњих 20 година и изједначавања вредности те две валуте, да то неће имати значајан утицај на јавни дуг и грађане Србије, пошто је наша земља захваљујући хеџинг трансакцијама већ смањила удео доларског дуга у укупном дугу са 33,9 одсто 2016. на 10,9 одсто.
Мобилна апликација Sputnik на српском језику - Sputnik Србија
Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

Министар Мали је рекао Танјугу, на питање како ће пад вредности евра у односу на долар утицати на привреду, грађане и јавни дуг, да је то још један од актуелних изазова са којим се држава суочава, али да је влада раније већ конвертовала дугове у евро и само на основу четири такве трансакције зарадила око 480 милиона евра.
Истакао је да се претходна власт задуживала у доларима и да је, на пример, 2011. камата на задужење била чак 7,25 одсто годишње у доларима.
На питање како види поједине критике у јавности у вези са задуживањем у доларима и изјаву економисте Горана Радосављевића да је раст вредности долара у односу на евро и динар од готово 20 одсто у последњих 10 месеци утицао на раст јавног дуга Србије деноминираног у доларима, и да би то могло да доведе до раста јавног дуга за око 65 милијарди динара или око 580 милиона евра, Мали је рекао да је невероватно да о томе говоре они који су земљу задужили у доларима.
„Прочитао сам ту изјаву, реч је особи која је радила у Министарству финансија у време када нам је удео доларског дуга био 33,9 одсто, а данас је 10,9 одсто и када смо се задуживали по 7,25 одсто на доларске дугове, док су нам камате данас много ниже. Дакле, то лицемерје једноставно не могу да разумем, да се праве паметни они који су нас довели у дужничку кризу и на ивицу банкрота 2012. и 2013. године“, истакао је Мали.
Каже да се садашња власт мало озбиљније позабавила тим питањем и користи све финансијске инструменте како би ублажила овај проблем.
„Пошто не постоји такозвани природан хеџ у односу долар, као што имате у односу на евро, с обзиром да је ЕУ наш највећи трговински партнер и да су увоз и извоз углавном у еврима и имамо прилив и одлив у еврима - логичније је да имате што веће обавезе и јавни дуг у еврима пре него у доларима“, навео је он.
Генерално хеџинг у финансијама представља инвестицију која служи да смањи или укине ризик који се односи на неку другу инвестицију и стратегијски је креиран да минимизира излагање инвестиције непожељном пословном ризику, али такође и да профитира.
Мали је нагласио да би, да није смањен удео доларског дуга са 33,9 одсто на 10,9 одсто у укупном јавном дугу, сада дуг био за 2,1 одсто БДП-а већи.
Објаснио је да би дуг у номиналном износу био за 140 милијарди динара или 1,2 милијарде евра већи да то није урађено.
Напоменуо је да је и време враћања постојећих кредита продужено и додао да смо раније углавном узимали краткорочне кредите, док се сада задужујемо и на 10 и 12 година.
„Веома паметно користимо сваки инструмент који нам је на располагању када је управљање јавним дугом. Мислим пре свега на хеџинг и на коришћење инструмента свопа“, додао је Мали.
Прецизирао је да јавни дуг Србије тренутно износи 53,7 одсто БДП-а.
Објашњава да је држава пре имала доларске дугове, али и дугове у дирхамима и јуанима и да је конвертовање у евро урађено управо зато да држава не би преузимала ризик промене вредност тих валута.
Како је рекао, само за задужење у јуанима нам је камата на кредит била 2,5 одсто годишње у јуанима, док је након конвертовања у евро камата износила минус 0,07 одсто, само захваљујући хеџинг трансакцији.
Мали је рекао да је обавеза према Кувајту била у доларима и да је камата била 1,5 одсто, а након конвертовања у евре свега 0,3 одсто годишње.
Министар је нагласио да држава може за уштеду од 480 милиона евра да изгради, на пример, чак четири или пет нових мостова у Београду.
„Дакле, то се зове одговорно управљање јавним дугом. Тако да ми немамо велики утицај јачања долара на наш јавни дуг“, закључио је Мали.
Када је реч о разлозима слабљења евра у односу на долар, Мали каже да се то дешава због сукоба у Украјини, повећавања каматних стопа и зато што се велики број земаља ЕУ приближава рецесији.
„Грађани треба да буду спокојни, наше управљање јавним дугом је такво да годинама уназад размишљамо о њему и сада се виде резултати“, навео је Мали.
Додао је да се та задужења користе паметно, за инфраструктурне пројекте који доприносе повећању БДП-а и животном стандарду грађана, расту плата и пензија.
Последња, четврта своп трансакција је реализована 24. новембра 2021. године, којом су обавезе по основу зајма закљуценог са Фондом за развој Абу Дабија 2016. године, иницијално уговорене у дирхамима, са плаћањем у америчким доларима, конвертоване у евре.
Дуг и обавезе по основу наведеног зајма на који је плаћана фиксна каматна стопа од 2,25 одсто годишње, замењени су у евре по годишњој каматној стопи од 0,96 одсто.
Само отплатом једног ануитета наведеног зајма начињена је уштеда од чак 7,4 милиона евра, кажу у Министарству финансија.
Новчанице од једног долара - Sputnik Србија, 1920, 14.05.2022
ЕКОНОМИЈА
Долар више не оптерећује српски јавни дуг
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала