Сећање да ми је деда био у бугарском логору током Другог светског рата, а да ми је породица патила под окупацијом бугарских фашиста, пробудило је у мени осећај правде и историјског памћења, објашњава разлоге због којих је, као посланик у македонском парламенту – Собрању – гласао против „француског компромиса“, којим би Скопље требало да прихвати бугарске захтеве како би отпочело процес преговора о придруживању ЕУ.
„Ако будемо заборавили ко смо, шта смо и одакле смо, боље и да не постојимо“, каже Стоилковић.
Проблем Срба у Македонији је и проблем Македонаца
Проблем, не само са Срба, већ свих који живе у Северној Македонији, јесте што сви велики догађаји – спровођења Преспанског споразума, спровођење Тиранске платформе, а сада и спровођење уговора са Бугарском – доприносе уништавању мултиетничности некада најјужније југословенске републике, додаје Стоилковић. Уместо мултиетничке државе, прави се, према његовом мишљењу, двонационална држава, у којој Албанци имају главну реч.
„Питање Срба повезано је са питањем остваривања свих ових докумената, зато што се све што се у међувремену радило, радило се како би били уништени сви механизми који су производ Охридског споразума, а који су били гаранција међунационалног мира, политичке стабилности и свега онога што краси једну државу која би требало да стабилизује политичке прилике и отвори путеве економског развоја. Све је то порушено, а све што је порушено саставни је део македонског устава и тако се директно урушава и македонски устав. Тако да у том смислу, постоје све претпоставке да даљи процеси у Македонији поприме много чудније и проблематичније смерове и токове“, сматра Стоилковић.
Македонија је, према његовим речима, држава пред којом су велика искушења, а македонски народ налази се пред питањем има ли намеру да постоји наредних деценија и векова или ће постати део, како каже, „бугарске приче“.
Бугарска преузела туторство над прошлошћу и будућношћу
Прихватање „француског компромиса“ Стоилковић оцењује ка историјску реминисценцију – Бугарска се, после осамдесет и једне године вратила у Македонију као окупатор. Софија је, каже Стоилковић, преузела туторство, не само над прошлошћу македонског народа, већ и над његовом будућношћу.
„Део македонске политичке елите прихватио је да буде администратор Бугарске што се тиче спровођења такозваног Протокола који, не само да враћа Бугарску на простор Македоније, него и на један, много бруталнији начин ниподаштава и народ, и државу, и језик и све оно што је битно за постојање једне државе“, објашњава он.
Отпор грађана био је велики, али, додаје Стоилковић, сила Бога не моли, док чињеница да се Северна Македонија налази у пакету са Албанијом када је отпочињање преговора са ЕУ у питању говори о томе да је то учињено са намером како би албански посланици листом подржали бугарске захтеве.