СПОРТ

Рагби легенда оболела од деменције у 41. години – „Као да ми се свет распада"

Рајан Џонс, некадашњи капитен шампионске генерације рагбиста Велса, открио је да му је дијагностификована рана деменција у 41. години живота.
Sputnik
Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

Некадашњи играч друге линије болује и од хроничне трауматске енцефалопатије која му је установљена у децембру 2021. па је поднео тужбу против Светске рагби федерације након што су му лекари рекли да је један од најгорих случајева које су видели.
Рагбиста који је забележио 75 наступа за селекцију Велса, каже да је изгубио додир с нормалним животом.

„Осећам као да ми се свет распада. И стварно сам уплашен јер имам троје деце и хоћу да будем фантастичан отац. Живео сам 15 година као суперхерој, а да то нисам. Не знам шта носи будућност. Не могу да се понашам као што би требало. А ја само хоћу да будем срећан, здрав и да водим нормалан живот. А осећам да ми је то право одузето и да не могу да урадим ништа. Не могу да тренирам јаче, не могу да судим, више се не сећам ни правила рагбија“, тврди Џонс.

Он је 33 пута био капитен Велса са којим је 2008. освојио гренд слем (Куп шест нација) пре него што се повукао из рагбија 2015. По одласку у пензију постао је директор у Рагби савезу Велса, али је у октобру 2020. поднео оставку.
Најпре су му дијагностификовали депресију, пре него што су се појавили краткорочни проблеми са меморијом.
„Плаши ме све то јер не знам да ли ћу, за две године, седети овде и имати периоде од по недељу, две или три или трајно у којима се ничега не сећам. То је страх кога не могу да се отресем. Не знам како да успорим тај процес, да га засутавим, шта да радим“, пита се Џонс.
Иначе, у мају ове године Друштво Алцхајмера је успоставило партнерство са организацијама у којима су играчи рагби асоцијације како би пружила помоћ играчима или тренерима који рано оболе од деменције.
Џонс верује да би рагби заједница морала да пронађе мере како би предупредила овакве случајеве.
„Тренутно жмуримо пред катастрофичном ситуацијом“, закључио је велшки рагбиста.
„Нисам могла да завежем пертле и да једем, пет месеци нико није знао шта ми је“
Единбург: Сећање на српске дечаке 100 година после збега
Коментар