У групи од 27 младих Срба који су примљени у школу „Џорџ Хериот“ 1916. године било је и дечака који су у то време имали само 12 година, а тамо су доспели након храброг бекства из Србије која је пала у руке Немачкој и њеним савезницима.
Друге избеглице су се склониле у Глазгов, Данди и Абердин.
Они су били међу срећницима који су преживели бег преко планина Албаније и Црне Горе те зиме, током које је 8.000 дечака изгубило живот, што од зиме, глади и болести, што од албанских метака.
Међутим, пар година после страшних недаћа, животи српских дечака у Шкотској су се из корена променили пошто им је Шкотска, пре свега школа „Џорџ Хериот“, дала другу шансу да изграде своје животе.
Првих десет дечака стигли су у Единбург августа 1916, пред сам почетак нове школске године,
Историчарка Луиз Милер, која је истраживала тему „српских дечака“, каже да су они преживели незамисливе страхоте и да су једва знали по коју реч на енглеском језику, али да су им школа и становници Единбурга великодушно пружили руку током ратних година.
Дечаци су школу похађали три године, а постали су славни као рагбисти.
„Ти дечаци, који никада раније нису играли рагби, прихватили су ту игру и показали изузетан и неочекивани таленат“, каже Милер.
Они су оформили први српски национални рагби тим, а по повратку у Србију су рагби увели као спорт.
Многи од „српских дечака“ остварили су успешне каријере и живели здравим и срећним животом, а до самог краја су одржавали везе са Шкотском и школом „Џорџ Хериот“.
Њихови унуци данас причају како им је боравак у Шкотској потпуно променио животе и оставио значајан утисак на њих.
У понедељак ће се амбасадор Србије у Великој Британији Огњен Прибићевић и британски амбасадор у Србији Денис Киф придружити групи од 17 потомака „српских дечака“ у Единбургу, наводи Би-Би-Си.
Они ће, у знак сећања на своје претке, посетити школу и терене за рагби, а са историчарком Луиз Милер ће разговарати о искуству „српских дечака“ у Единбургу и о животу којим су живели по повратку кући.
