Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Кренути у односима између Београда и Подгорице од нуле можда је добро и за Српску православну цркву, која даје идентитет народу Црне Горе, чак и оном делу тог народа који се више не изјашњавају као Срби, размишља историчар, академик Љубодраг Димић.
„У том контексту, ако је почетна тачка здрава и ако постоји обострана добра намера да ти односи буду добри у будућности, онда нека то буде и нула“, констатује Димић.
Подсетимо, да Црна Гора у односима са Србијом треба да крене од нуле, црногорски премијер Дритан Абазовић изјавио је у црногорском парламенту одговарајући на питања посланика.
Где је Дританова „нула“
Међутим, ако узмемо у обзир свеукупне односе између две државе и историју тих односа, где је нула коју Абазовић призива?
Нулом бисмо могли да означимо период када смо сви били у оквирима Османског царства, каже Димић – нека почетна тачка била би, према његовим речима, 1878, када су велике силе обема државама признале независност и када Србија и Црна Гора не деле државну границу. Други почетак била је 1914, када је Црна Гора прва следила Србију у Првом светском рату. Овај почетак овенчан је заједничком државом од 1. децембра 1918. Тај заједнички живот трајао је све до референдума 2006, када је Црна Гора одлучила да раскине државне везе са Србијом.
„Према томе, ми имамо неколико нула, односно неколико нултих, полазних тачака од којих треба поћи. По мом мишљењу, Дритан Абазовић је више мислио колоквијално да треба почети од нуле. Не може се поништити оно што је наше заједничко искуство, а оно је дуже од 1878. Оно нас враћа у Средњи век. Претпостављам да је то колоквијална изјава, али, у суштини, можда и треба почети од онога што је почетак добро и паметно постављених односа између Србије и Црне Горе“, каже Димић.
А ако ће се односи већ успостављати „од нуле“, треба поштовати само оно што међународно право и међународне норме кажу – то посебно важи за српски народ у Црној Гори који више не сме да буде под сегрегацијом разних диктатора какав је Мило Ђукановић, напомиње Димић.
Дритан Абазовић и малигни утицај Запада
Због вековне предисторије, односи између Србије и Црне Горе не могу да почну од нуле, сматра професор Факултета политичких наука Часлав Копривица. Са друге стране, према његовом мишљењу, не треба узимати у обзир оно што Абазовић говори, јер је више пута до сада показао да је у стању да доста брзо мења ставове и идеје које заступа.
„То вероватно може да се објасни чињеницом да је он у тесној вези са одређеним међународним чиниоцима, пре свега са Запада који, да парафразирам дискурс који управо Запад користи према Русији, у континуитету остварује малигни утицај на Црну Гору“, сматра Копривица.
Као илустрацију утицаја Запада на Црну Гору наш саговорник користи недавну изјаву из, како каже, бриселских кругова, да је за Црну Гору важније да настави „европски пут“, него да потпише Темељни уговор са СПЦ. То се, према Копривициним речима, може схватити, не само као охрабрење, већ као једна врста увијене наредбе да договор са СПЦ поново поквари, а неколико дана касније, Абазовић, иако је био актер договора са српском црквом, променио је став.
Поред тога што сваку Абазовићеву изјаву треба узети са резервом, Копривица напомиње и да је он постао премијер иако је његова коалиција на изборима 2020. освојила свега 35.000 гласова, што је и за црногорске услове премало.
„Све што долази од црногорских званичника, било од Ђукановића који показује константну антисрпску линију, до Абазовића који данас изјављује ово, а сутра оно, треба схватити као тренутни индикатор нечега што се зове, да још једанпут нагласим, малигни утицај Запада на политичке институције Црне Горе и на црногорско друштво јер тамо ситуација неће моћи да се нормализује док политичке институције не постану репрезентативне за већинску политичку вољу грађана Црне Горе“, закључује он.