На Црвеној листи угрожених врста скоро две трећине врста јесетри и веслокљунки сада је означено као критично угрожено, док је службено проглашено регионално изумирање јесетарске врсте сима у Дунаву, кинеске веслокљунке и нестанак дивље јесетарске врсте типичне за реку Јангце.
Криволов јесетре ради незаконите трговине кавијаром и њиховим месом из дивљег улова један је од водећих узрока њихове угрожености. Прошле године је светска организација за заштиту природе ВВФ открила да се трећина кавијара и месних производа у Доњем Подунављу продаје илегално. Додатне претње јесетрама су бране хидроелектрана које блокирају њихове миграцијске руте, неодржива експлоатација песка и шљунка која уништава мрестилишта и деградира њихова станишта.
„Неуспешно очување јесетарских врста показатељ је неуспеха влада широм света да управљају рекама на одржив начин и испуне своје обавезе како би зауставиле глобални губитак природе и очувале јединствене врсте као што су јесетре. Шокантни, али нажалост не и изненађујући, подаци добијени овом проценом значе да јесетре задржавају своју нежељену титулу најугроженије групе врста на свету”, рекао је Арне Лудвиг, председник ИУЦН-ове групе стручњака за јесетре.
Европске владе су договориле амбициозне политике којима би заштитиле јесетарске врсте као део Паневропског акционог плана за јесетре. Упркос томе, њихов статус наставља да се погоршава широм континента. Седам од укупно осам европских врста јесетри је већ класификовано као критично угрожене, а сада је и кечига, најмања слатководна врста рекласификована из осетљиве у угрожену врсту.
Упркос забрињавајућим резултатима ове процене, она указује и на неке позитивне трендове. Након 30 година порибљавања, јадранска јесетра, врста за коју се сматрало да је изумрла у дивљини, пронађена је Италији. Такође, дугорочни напори у Северној Америци помогли су да се стабилизују и повећају неке локалне популације јесетри, укључујући белу јесетру у реци Фрејзер.
ИУЦН, ВВФ и ВСЦС (Светско друштво за заштиту јесетри) сарађују са релевантним партнерима на заштити јесетарских врста кроз научно истраживање, подизање свести као и директним укључивањем у пројекте очувања како би се премостио јаз између науке и праксе управљања врстама и подручјима.