Како се наводи, свака батерија система „Насамс“ има 54 ракете, а пуна салва од 108 противавионских ракета испаљује се за 12 секунди. Системи су пребачени из Норвешке у Пољску. Разрађује се тајна рута како би се пребацили у зону борбене употребе (Кијев), јер су током транспорта системи незаштићени.
Иако је раније украјински председник Владимир Зеленски више пута тражио од Запада „моћне“ системе који ће помоћи да се „затвори ваздушни простор“ за руску авијацију, Хроленко подсећа да ће руски „Кинџали“, „Искандери“ и крстареће ракете Х-101 надвладати било који систем ПВО НАТО стандарда.
„Зато испорука противавионских ракетних система 'Насамс' прве генерације изгледа бесмислено, али у САД се плаше да ће борбена примена 'напредних' противавионских система НАТО показати да реалне могућности нису у складу са декларисаним карактеристикама“, наводи ратни дописник.
Мобилни противавионски ракетни систем „Насамс“ прве генерације направила је норвешка компанија „Норвиџан кангсберг“ у сарадњи са америчком корпорацијом „Рејтион компани систем“ 1994. године. Предвиђен је за уништавање ваздушних мета на малим и средњим висинама – од 30 метара до 16 километара, домета до 25 километара.
Инструментални домет детекције мете попут ловца је 60 километара. Након модернизације 1999. године систем је добио ознаку „Насам II“, а домет је повећан на 40 километара. Можда је то најбољи противавионски ракетни систем средњег домета земаља НАТО-а, наводи Хроленко.
Руски пандан, противавионски ракетни систем средњег домета 9К317 „Бук М2“ надмашује норвешки систем по свим параметрима. Има домет до 50 километара ( до 20 километара у висину), вероватноћа уништавања ваздушне мете попут авиона Ф-15 је 0,95, односно довољна је једна ракета, док су норвешком систему потребне две.
Најављујући помоћ Украјини „у износу од 820 милиона долара, укључујући норвешки систем ПВО“, Пентагон цинично подстиче марионетски кијевски режим да ратују „до последњег Украјинца“.
