Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
На вест о одласку глумца коме је улога Банета Бумбара обележила каријеру, његове колеге истичу да је био симбол једног времена и уметник који је извео генерације младих на пут урбане културе. Осим богате глумачке каријере, Бранка Цвејића памтићемо и по томе што је успео да обнови ЈДП после пожара.
Глумац Бранко Цвејић, дугогодишњи члан и бивши директор Југословенског драмског позоришта, који је преминуо јуче у 75. години, остаће упамћен не само као изузетан глумац већ и као продуцент бројних представа. Реч је о уметнику који је гостовао и на другим позоришним сценама, између осталог и у Звездара театру – позоришту у чијем је оснивању и сам учествовао.
Бранко Цвејић – симбол једног времена
Играо је у више од 40 целовечерњих играних филмова и остварио низ значајних улога у ТВ серијама, филмовима и драмама. Најпознатији је по улози Банета Бумбара у ТВ серији „Грлом у јагоде“.
Глумица Горица Поповић сматра да је Бранко Цвејић био симбол једног времена.
„Био је ведар човек, волела са да се видим с њим, да разговарамо, био је духовит… Тешко ми је јер многи из те генерације су отишли. Из поставе серије 'Грлом у јагоде' готово да никог више нема, мислим од породице Банета Бумбара. Нема ни Оливере, ни Бате Стојковића ни свих осталих. Једноставно, он представља генерацију сјајних глумаца који су играли у остварењима која остају историја и наше кинематографије, и наше телевизије.“
Неимар који је повео генерације путем урбане културе
Воја Брајовић каже да је Бранко Цвејић обележавао његов живот, да је поседовао огромну енергију и уз глумачки допринос, подсећа на његов неимарски рад, јер он је ипак био најодговорнији и водио је целу акцију око изградње Југословенског драмског позоришта које је било изгорело скоро до темеља.
Бранко Цвејић био је директор Југословенског драмског позоришта од 2002. до краја 2011. Као помоћник директора био је ангажован у периоду 1986–1999. и именован за оперативног директора с одговорношћу за послове изградње нове зграде Југословенског драмског позоришта 2000. године.
„Та његова енергија је у потпуној супротности са његовом уметношћу где је он био јако деликатан, умерен. Знао је да је врло важно како деловати у нашој уметности а не како опонашати. Опонашати може свако, овако или онако. Он је имао рафиниран глумачки укус. Не могу да не поменем да су ипак генерације кренуле једним путем урбане културе која је била промовисана серијом 'Грлом у јагоде'“, додаје Брајовић.
Великан друштва
У тој серији је читава једна генерација младих глумаца успоставила нови, прави тачан стил глуме и усмеравала тежње друштва, истиче Брајовић и додаје да је Цвејићево место међу великанима друштва, односно да би требало да буде сахрањен у Алеји заслужних грађана.
„Да ли ће тамо бити, то је вероватно породична ствар, али је то на неки начин и одговор онима који су управљали друштвом да не прихватају чак ни солуцију да га и мртвог сместе тамо где му је и место. Али то су судбине. Ретко ко добија оно што заслужује“.