https://sputnikportal.rs/20210825/voja-brajovic-o-lanetu-gutovicu-njegov-humor-je-bio-lagan-a-ubadao-je-kao-strsljen-1128845809.html

Воја Брајовић о Ланету Гутовићу: Његов хумор је био лаган, а убадао је као стршљен

Воја Брајовић о Ланету Гутовићу: Његов хумор је био лаган, а убадао је као стршљен

Sputnik Србија

Милан Лане Гутовић био је један од најдаровитијих глумаца, не само у нашој генерацији, него у читавој другој половини 20. века. И не само што је био даровит... 25.08.2021, Sputnik Србија

2021-08-25T20:58+0200

2021-08-25T20:58+0200

2021-08-26T02:48+0200

култура

србија

србија – друштво

друштво

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/19/1128845750_0:0:2809:1580_1920x0_80_0_0_960a62c82308794b54d82fc484675381.jpg

„Његов врхунски цинизам краси, по мом мишљењу, заиста најдаровитије људе, то ретко ко има. Поседовао је смисао за хумор којим је баратао тако лагано, а убадао као стршљен. Била је привилегија проводити време с њим и памтити његове убоде, његове шале, његове коментаре које је изговарао с таквом лакоћом и брзином. И управо то мерим с његовим огромним глумачким талентом“, рекао нам је Воја Брајовић.Милан Гутовић, један од најзначајнијих српских глумаца, члан Југословенског драмског позоришта у периоду од 1967. до 2002. године, преминуо је данас у Београду.Рођен је 11. августа августа 1946. у Умци код Београда. Завршио је Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1967. у класи професора Миленка Маричића.Исте године, управник Југословенског драмског позоришта Бојан Ступица одлучује да подмлади и освежи ансамбл, па група младих глумаца, међу којима је и Гутовић, бива примљена у ансамбл ЈДП-а.У групи која је названа „Бојановим бебама”, поред Милана Гутовића, били су Гојко Шантић, Танасије Узуновић, Душан Ђурић, Мирјана Вукојчић, Иван Бекјарев, Ђурђија Цветић, Јосип Татић, Светлана Бојковић и Бранко Цвејић.Милан Гутовић је убрзо показао своју глумачку особеност и заиграо главне улоге. У ЈДП-у је био до 2002. године и остварио у њему више десетина улога.Био је и незаборавни Камиј Шандебиз у оригиналној подели представе „Буба у уху“. Последњу улогу у ЈДП-у, лик Василија Шопаловића, одиграо је у представи „Путујуће позориште Шопаловић“ Љубомира Симовића, у режији Јагоша Марковића. Представа је премијерно изведена у марту 2020. године.Имао је потребу да се изрази не само као глумац већ и као комплетан аутор, па осамдесетих година на сцену поново уводи форму кабареа (ЈДП – „Кабаре“ 1986; Позориште Славија – „Обично вече“ 2002, „Изгубљена форма“, 2005, „Зачин“, 2009).Играо је и на другим позоришним сценама, у Народном позоришту у Београду (чији је члан био у периоду од 2006. до пензионисања 2011.), Звездара театру, Култ театру, Позоришту Славија, Битеф театру, Црногорском народном позоришту, Крушевачком позоришту, Атељеу 212, НП Тимочке Крајине, Београдском драмском позоришту, Театру „Вук“.Сарађивао је с водећим редитељима попут Мирослава Беловића, Боре Драшковића, Бојана Ступице, Мате Милошевића, Арсенија Јовановића, Љубише Ристића, Јежија Јароцког, Стеве Жигона, Димитрија Јовановића, Јагоша Марковића, а био је незаобилазан у поделама Дејана Мијача.У филмографију Милана Гутовића улазе остварења „Другарчине“, „Берлин капут“, „Повратак отписаних“, „Срећна породица“, „Ерогена зона“, „Још овај пут“, „Бој на Косову“, „Дебели и мршави“, „Мајстор и Шампита“, „Шпијун на штиклама“, „Полтрон“, „Седам и по“, „Мали свет“.Године 1981. у филму „Лаф у срцу“ креирао је лик Шојића који ће развијати у филмском серијалу „Тесна кожа“ 1 – 4.Снимио је на стотине телевизијских филмова и серија („Дипломци“, „Седам секретара СКОЈ-а“, „Бољи живот“), међу којима су незаборавне улоге у „Отвореним вратима“ (Ујак Драгослав Јаковљевић), „Метли без дршке“ (Огњен Лепшановић) као и лик Пустолова у серијалу за најмлађе „Добро вече, децо“.За улогу у представи „Пучина“ Дејана Мијача, награђен је на Стеријином позорју, добио је статуету „Ћуран” за најбоље глумачко остварење на Данима комедије у Јагодини (тада Светозареву) и Годишњу награду ЈДП-а.Улога у представи „Ружење народа“ у два дела донела му је награду за глумачку бравуру „Зоран Радмиловић”. Награду „Раша Плаовић” добио је за улогу у представи Веселе жене винзорске. Добитник је две награде за животно дело - „Златни ћуран” (2019) и „Нушићеве награде” (2020).Златну арену у Пули добио је за улогу у филму „Полтрон“, а награду Цар Константин за улоге у филмовима „Условна слобода“ и „Седам и по“.Године 2014. добија награду македонског ТВ магазина „Бекстејџ” за улогу Срећка Шојића у филму „Тесна кожа“ који је најрепризиранији страни филм у Македонији и највећи филмски фаворит македонске публике.У периоду од 2006. до 2008. био је председник Савеза драмских уметника Србије.

https://sputnikportal.rs/20210113/milan-lane-gutovic-o-zelenoj-coji-montenegra-nema-vise-prijatelja-kakvi-su-bili-kapor-i-dzumhur-1124363957.html

https://sputnikportal.rs/20210825/preminuo-legendarni-glumac-lane-gutovic-1128841612.html

https://sputnikportal.rs/20210825/zbogom-lane-srpska-javnost-potresena-odlaskom-slavnog-glumca-1128843900.html

србија

2021

Вести

sr_RS

култура, србија, србија – друштво, друштво