Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
„Јапанска страна нема никаквог разлога за забринутост, јер наше војне вежбе нису усмерене против било које треће земље. То је развој наших војних способности у ситуацији када имамо много више разлога за забринутост, него било ко други у том региону“, рекао је Галузин за телевизију „Русија 24“.
Како је додао, Сједињене Америчке Државе, које воде „отворено непријатељску политику” према Русији, имају „веома озбиљне војне контингенте” у Јапану и у целом региону.
Руски амбасадор је такође оценио да су демарши Јапана, у коме позивају Москву да не одржава војне вежбе у јужном делу Курила, бесмислени и неће утицати на планове Москве.
„Демарши јапанске стране нису за нас ништа ново, они се редовно користе, чим реализујемо одређене акције у одбрамбеној, економској или некој другој сфери у оквиру нашег суверенитета над Јужним Курилима“, рекао је Галузин,
Он сматра да су такви демарши „као прво неосновани, а као друго бесмислени“.
„Неосновани, јер су Курилска острва правно припала Совјетском Савезу и Русији након Другог светског рата. Бесмислени, јер нису у стању да зауставе нити на неки начин утичу на наше планове у области одбрамбене изградње на далекоисточним границама наше земље, између осталог и у подручју Јужних Курила“, нагласио је амбасадор.
Раније је Министарство одбране Русије изјавило да ће у периоду од 30. августа до 5. септембра војска Источног војног округа под руководством начелника Генералштаба Оружаних снага Русије спровести вежбе „Васток-2022“. У стратешким вежбама, које обухватају 13 полигона Источног војног округа, заједно са војском округа, ће учествовати и ваздушно-десантне јединице, далека и војно-транспортна авијација, као и војске страних земаља.
Влада Јапана је након тога дипломатским каналима позвала Русију да искључи рејон северних територија, како Токио назива јужна острва Курилског гребена, из списка полигона за планиране војних вежби.
Спор са Јапаном
Јапан претендује на острва Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомај, позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године. Токио је враћање тих острва поставио као услов за закључивање мировног споразума са Руском Федерацијом, који након Другог светског рата није потписан.
СССР и Јапан су 1956. године потписали Заједничку декларацију. Совјетски Савез се надао да ће та Декларација окончати спор, али је Јапан сматрао да је документ само део решења проблема и није одустао од претензија на острва. Каснији преговори нису дали резултате и мировни споразум након Другог светског рата никада није ни потписан.
Став Москве заснива се на томе да су Јужни Курили ушли у састав Совјетског Савеза након Другог светског рата и да руски суверенитет над њима, који има одговарајуће међународно-правно утемељење, није упитан.
У новембру 2018. године у Сингапуру је одржан састанак председника Русије Владимира Путина и јапанског премијера Шинза Абеа. Стране су се договориле да убрзају преговарачки процес о мировном споразуму заснованом на Заједничкој совјетско-јапанској декларацији из 1956. године. То је озбиљан уступак Јапана, јер је до сада његов званичан став био — да се му прво врате четири острва Кунашир, Итуруп, Шикотан, Хабомај, па да се тек након тога закључи мировни споразум.
Спор Русије и Јапана око Курилских острва додатно је заоштрен након што је Токио увео неколико пакета санкција против Москве због украјинске кризе, а она заузврат одустала од преговора о мировном споразуму.