Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Та солидарност се темељи, између осталог, и на билатералним споразумима, а Хрватска се тренутно бави припремом таквог споразума са Словенијом.
Како сазнаје Јутарњи лист, разговараће се о споразумима солидарности и са Италијом, Мађарском и Аустријом, што подразумева техничке, правне и финансијске аранжмане.
У питању је механизам предвиђен европском уредбом о сигурности снабдевања из 2017, али до сада је потписано у ЕУ свега шест споразума солидарности.
Први у децембру 2020. између Немачке и Данске, потом крајем 2021. између Немачке и Аустрије, а чак четири су потписана ове године - између Естоније и Летоније, Литваније и Летоније, Италије и Словеније, као и Финске и Естоније.
Европска комисија је пак у међувремену допунила уредбу чланцима који, у случају потребе, могу директно бити применљиви и ако нема билатералних споразума.
Циљ је, како се наводи, да се земље међусобно помажу како би се осигурало да њихови тзв. заштићени потрошачи (као што су домаћинства и болнице) буду снабдевени гасом и у највећој кризи.
Како је на овонедељном ванредном европском састанку о енергетици рекао словеначки министар, Љубљана свакако жели да се споразум с Хрватском закључи пре краја лета, а предлог су упутили и Аустрији.
Према најновијем ЕУ договору о смањењу потрошње гаса до пролећа 2023. од 15 посто (штедња је у овој фази добровољна, али у случају ЕУ узбуне постаје обавезна), чланице треба до краја лета да ажурирају и своје постојеће интервенцијске планове за кризу у снабдевању гасом и покажу како намеравају да испуне циљеве редукције, а о свему томе свака два месеца извештавају Европску комисију, пренео је Танјуг.