Блохин сматра да такву иницијативу треба поздравити, али истовремено подсећа да је управо Вашингтон „подривао те преговоре“. Према његовим речима, Москва не жели нуклеарну трку, због чега је више пута позивала Вашингтон да настави преговоре о стратешкој стабилности, али за постизање конкретних споразума биће потребно неколико година.
Блохин сматра да је та Бајденова изјава повезана са страхом Вашингтона од новог руског хиперсоничног оружја, те да та иницијатива не долази случајно баш у тренутку када је Русија започела серијску производњу интерконтиненталних ракета „Сармат“, најавила наоружавање руске војске хиперсоничним системима „Циркон“ који немају пандане у свету, а Ратну морнарицу ојачала подморницом „Белгород“, која је у стању да достави нуклеарно оружје на велике удаљености.
Самим тим, објашњава Блохин, Вашингтон сада покреће ту тему зато што САД заостају за Русијом у области хиперсоничног наоружања и желе да ограниче Русију у тој области. Русија је једина је земља у свету која има такво наоружање, а САД желе да ограниче лидерство Русије у тој сфери, нагласио је Блохин.
„Имамо нови Хладни рат са Америком и нема смисла да сами себе ограничавамо. Ми можемо да правимо компромисе само ако нам САД направе неке геополитичке уступке за, рецимо, Украјину. Путин је пре специјалне војне операције говорио да је потребно да се НАТО инфраструктура врати на 1997. годину, а да би се закључио нови СТАРТ-4, потребно је много тога учинити“, каже руски експерт.
Блохин напомиње да Споразум о смањењу стратешког офанзивног оружја (СТАРТ-3) важи до 2026. и оцењује да би после америчких председничких избора у САД, 2024. године, на власт у тој земљи могли да дођу републиканци, који се „изузетно негативно односе према таквим споразумима“. Он подсећа да се републиканац Доналд Трамп повукао из нуклерног споразума о ракетама средњег и малог домета и сматра да неће бити закључен никакав нови договор ако се Трамп врати у Белу кућу.
„Једини Бајденов плус у односу на Русију је што је прилично одговоран за контролу наоружања. Када је дошао на власт прво што је урадио - продужио је на пет година СТАРТ -3, споразум који је склопљен у Обамино време, док је Бајден био потпредседник САД. Дакле, ако председник САД не буде демократа, не буде Бајден, онда највероватније републиканци неће пристати на нови договор“, сматра Блохин.
Русија је једина је земља у свету која има хиперсонично оружје, а САД желе да ограниче лидерство Русије у тој сфери
Хоће ли се Кина прикључити споразуму?
Камен спотицања у предстојећим преговорима могла би да буде и упорна жеља САД да прикључе Кину том споразуму, што Пекинг упорно одбија, пошто је њен потенцијал драстично мањи од руског и америчког.
„САД желе да укључе Кину у овај споразум, али ту постоји диспропорција потенцијала с обзиром да на то САД и Русија поседују преко 90 одсто целокупног нуклеарног арсенала. Са становишта Кине њој то нимало неодговара. Осим тога, Кина заузима такав став да уопште не учествује у мултилатералним споразумима. Дакле, или САД и Русија морају пасти на ниво Кине и онда је укључити у преговоре, или Кина мора да дође на ниво САД и Русије да би се придружила овом споразуму. Штавише, није само Кина нуклеарна земља и самим тим могла би да затражи да се томе прикључи и Индија, а Индија ће затражити да се прикључи и Пакистан. Осим тога, изгледа да смо заборавили на нуклеарне земље - Француску, Велику Британију и велико је питање зашто о њима ћуте?“, каже Блохин.
Осим тога, Вашингтон не испушта шансу да саботира преговарачки процес, добро знајући став Пекинга који на прикључивање руско-америчким преговорима неће пристати, јер нуклеарни арсенали САД и Русије нису упоредиви са обимом кинеског наоружања, додаје експерт.
„Дакле мислим да покушавају да пребаце фокус на Кину, па тако постоји много фактора који утичу на следећи споразум СТАРТ-4. Ми поздрављамо ову Бајденову жељу, она се уклапа у русло руских интереса, али за сада нема конкретних потеза, а ово је само реплика. Шта ће тачно Американци моћи да нам понуде – још увек није познато“, каже Блохин.
Говорећи о могућим америчким захтевима, експерт је уверен да ће Вашингтон до краја инсистирати на придруживању Пекинга споразуму јер се Кина, као и Русија, представљају као главне претње САД.
„Зато мислим да ће по питању Кине бити бескомпромисни“, додао је Блохин.
Може ли доћи до нове трке у наоружању
Позиција Москве је позната – Кремљ је раније истакао да се питање даље судбине споразума СТАРТ-3 тиче безбедности целог света, те да самим тим не може да одбија разговоре на ту тему. С друге стране, Блохин напомиње да Русија за сада није изнела никакве захтеве јер, како је додао, не зна шта ће јој САД понудити.
„Сагласни смо да закључимо овај споразум, али то није питање месец-два, већ титански рад од две до три године. Чак и ако преговори почну сутра, није факт да ће се они завршити за време Бајдена. То је мукотрпан посао у који су укључени војно-технички стручњаци, а такође подразумева и међусобни мониторинг и постизање договора око свих тих питања. А ако то подразумева и рад са трећом страном - са Кином, онда ће бити потребно још више времена. Овде има много финеса и заснивати све на Бајденовој изјави није добра идеја. Данас је то рекао, а следеће недеље може рећи нешто друго. Стога је овде још увек веома тешко правити било какве планове“, сматра експерт.
Ако споразум не буде постигнут, каже Блохин, онда ће бити покренута нова трка у наоружању и то без икаквих правила игре, а таква ситуација створила би озбиљне ризике у области међународне безбедности.
„А ако се договор постигне, онда ће та трка у наоружању бити контролисана и ограничена. Постојаће транспарентност, контрола, међусобни мониторинг“, закључио је експерт.