Тако је руски политиколог Иван Коновалов оценио недавну посету Герхарда Шредера Москви, која је изазвала велику пажњу медија, а у Немачкој различите реакције. Многи Немци су подржали његове изјаве о односима са Русијом и гасоводу „Северни ток 2“, чије би пуштање у рад, по мишљењу бившег канцелара, било најједноставније решење за решавање проблема дефицита гаса у Немачкој, али је истовремено изазвала и критике међу елитом, која га назива „Путиновим лобистом“. Актуелни немачки канцелар Олаф Шолц се оградио, изјавивши да Шредерево путовање није било сагласовано са њим.
„Јасно је да је Шредер дошао с разлогом. Шредер је човек који, упркос чињеници да се политички пензионисао, ипак има веома озбиљну политичку тежину. Иза њега, наравно, стоје одређене снаге, а пре свега то су представници немачке привреде, који сада преживљавају тешка времена. Тако да није тешко претпоставити да је једна од главних тема била ситуација снафтно-гасним комплексом Русије, око ‘Северног тока-1’ и ‘Северног тока-2’“, каже за Спутњик Коновалов.
Крајем јула су немачки медији објавили да се Шредер налази на одмору у Москви и најавили су његове преговоре о испоруци гаса преко гасовода „Северни ток“, али је касније и портапрол руског претседника Дмитриј Песков потврдио да се Путин са њим састао, наводећи да је Шредер, као и сви мислећи и разумни људи и стручњаци у Европи, веома забринут због стварног стања ствари и због енергетске кризе која се распламсава у Европи, као и због не баш сјајних перпектива у овој области.
Шредер је тражио од Путина да му објасни ситуацију и руско виђење догађаја, али није желео да буде посредник у решавању ситуације у Украјини нити решавању гасних питања.
С друге стране, Путин је Шредеру објаснио да су испоруке руског гаса у Европу вишеструко смањене због европских санкција и украјинског обустављања транзита кроз један од кракова гасовода под измишљеним изговором. Конкретно, испоруке преко „Северног тока“ пале су са 167 милиона кубика дневно на око 30 милиона, али је Путин потврдио да је гасовод „Северни ток 2“ технички спреман за експлоатацију и „моментално коришћење“.
Бивши немачки канцелар Герхард Шредер је забринут због енергетске кризе која се распламсава у Европи, као и због не баш сјајних перпектива у тој области
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Шредеру не праштају пријатељство са Русијом
Енергетска криза која потреса ЕУ и Немачку у великој мери је вештачка и подстакнута споља. Међутим, пуштање у рад „Северног тока 2“ могло би утицати на конкурентност и развој Немачке у будућности, јер то значи нормално функционисање немачке привреде и друштва, а истовремено и Европе, с обзиром да Немачка има велику одговорност као лидер ЕУ.
Многи грађани Немачке су подржали изјаве бившег канцелара о потреби покретања „Северног тока 2“ и одржавања дијалога између Запада и Русије. Виде га као „политичког ветерана“ који покушава да спаси немачки народ од недаћа и сматрају да је у праву што преговара са Путином, јер „решења леже у преговорима“.
Немци су сагласни да су мале шансе да ће актуелне немачке власти послушати речи „политичког ветерана“, а према неким коментарима Шредерова спремност да изгради контакте са Владимиром Путином изгледа исплативија од поступака канцелара Олафа Шолца.
Чак и они који генерално не подржавају Шредера сматрају да он остаје један од ретких који „размишља и залаже се“, док истовремено критикују Немачку и колективну ЕУ што су „мутирали у вазала САД“.
„Његове речи имају тежину. Као прави канцелар, иако бивши, и даље размишља као шеф немачке државе, и мисли о томе како људима да на зиму буде топло, како обезбедити гас и како избећи мешање политике у привреду. Шредер је патриота који је покушао да утиче на ситуацију, али је јасно да је он сада не решава“, каже Коновалов.
Експерт такође сматра да немачке власти неће послушати Шредера, упркос његовим напорима да реши тешкоће са којима се његова земља суочава у привреди и енергетици.
„Штавише, покушаће да га оклеветају, пошто je Европа одавно изгубила суверенитет и слуша искључиво директиве Вашингтона. Тај губитак се најбоље огледа у Немачкој, која је једном изгубила рат. Совјетски Савез, који је победио Немачку у Другом светском рату, успоставио је поново све везе. Просто речено, једном давно смо им све опростили, док су Американци, и поред тога што су се прикључили тек 1944. године, пред крај рата, присвојили себи плодове победе и право да говоре Немцима како да се понашају. Ово је, наравно, ужасна ситуација. Шредер је један од оних који се увек трудио да буде прилично независан, а пријатељство са Русијом му, наравно, нису опростили“, истиче Коновалов.
Русија је спас за немачку привреду
Поједини руски експерти оцењују да актуелна гарнитура немачких политичара није у стању да води ефикасан дијалог са Кремљом, јер им недостају искуство и вештине, а посебно то отежава чињеница да је Шолц геноцид у Донбасу назвао „смешним“.
У тој ситуацији личности попут Шредера, који се не држе антируске позиције и желе да разговарају и решавају нагомилане проблеме, веома су значајне.
„Нећу да говорим о сигналу, јер сматрам да Шредеров пут није био да некоме пошаље поруку, већ да помогне у проналажењу излаза из тренутне ситуације за Немачку. А излаз је само један - обновити нормалне економске односе са Русијом, макар у области енергетике, гаса. И зато је Шредер дошао у Москву. Никоме није хтео да пошаље поруку. Дошао је да заиста покуша нешто да уради“, закључио је Коновалов.
Осим тога, Шредер се и раније залагао за дипломатско решење сукоба у Украјини. Према речима бившег канцелара, он „не верује у војно решење“ сукоба у Украјини.