По оцени украјинских експерата зона искључења би била 10 пута већа него после нуклеарне катастрофе у Чернобиљу, а катастрофалне последице би се осећале наредних неколико деценија. Према неким проценама, угрожене би биле читаве области, а међу њима Кијевска, Запорошка, Харковска, Полтавска, Херсонска, Одеска, Николајевска, Кировоградска, Вињицка, Доњецка и Луганска, као и погранични региони Руске Федерације, Белорусије, Молдавије, Бугарске, Румуније, чак и шире.
„Нуклеaрне електране су такви објекти где људи троше огроман новац да их заштите од свих замисливих опасности. Оне су заштићени од свих катаклизми - од земљотреса, урагана, торнада, чак и од техногених катастрофа, попут пада авиона, али, мислим, да још нико у свету није покушао да заштити нуклеарне електране од директних артиљеријских удара. Овакво варварство као што је напад на нуклеарну електрану је догађај који се ретко дешава у пракси човечанства“, каже за Спутњик саветник директора Руског научног центра „Курчатовски институт“ Андреј Гагарински.
Кијевски режим је последњих недеља повећао број напада на територију нуклеарке Запорожје, пету највећу нуклеарку у свету, која је од марта ове године под контролом Русије.
У петак је украјинска војска артиљеријски гађала територију Запорошке нуклеарне електране, испаливши 20 граната калибра 152 милиметара, а услед тог гранатирања избио је пожар на водоводу, који је хитно угашен. На срећу, украјинске гранате нису погодиле постројења за нафту и мазут и кисеоничку станицу који се налазе поред, чиме су избегнути већи пожар и могуће цурење радијације.
У нуклеарки је искључен део опреме блока број 3, а смањена је и произведена снага блока број 4.
Русија је позвала УН и Међународну агенцију за атомску енергију да „осуде злочиначке акције” кијевског режима и непрестане војне нападе на електрану, а такође затражила је и одржавање седнице Савета безбедности УН за 11. август.
Москва оцењује да нападом на Запорошку нуклеарну електрану, Кијев фактички узима за таоце целу Европу и истовремено констатовала да „усмеравајући артиљерију на функционалне реакторе и складишта истрошеног нуклеарног горива, Украјинци гађају и себе".
Ако би дошло до експлозије у нуклерној електрани у Запорожју зона искључења би била 10 пута већа него после нуклеарне катастрофе у Чернобиљу
© Sputnik / Andrei Aleksandrov
/ Запорошка атомска електрана није руска војна база
Украјинске трупе су и за викенд извеле напад на Запорошку атомску електрану из вишецевног бацача ракета „Ураган“, а фрагменти и ракетни мотор пали су на око 400 метара од погонске јединице станице. После тог гранатирања у Енергодару, где се налази нуклеарка Запорожје, на осигурачу је ознака оруђа 155 милиметара НАТО калибра.
Нуклеарна електрана Запорожје се налази на левој обали Дњепра, у близини града Енергодара. То је највећа нуклеарна електрана у Европи по броју блокова и капацитету. Станица има шест енергетских блокова ВВЕР-1000, сваки капацитета 1 гигават.
Од самог почетка војног сукоба у Украјини, експерти упозоравају на ризик од озбиљне нуклеарне несреће у земљи са 15 реактора у четири активне нуклеарне електране.
"Најстрашнија опасност је ако се уништи бетонска заштита која постоји на сваком блоку, а реактор буде уништен. Тада ће доћи до великог цурења радијације, а то је озбиљна опасност по здравље људи. И није то једино страшно. До невоља може доћи и ако буде уништен систем за пренос воде у реактор, а чак и реактор који не ради мора да се хлади“, објаснио је Гагарински.
Русија је категорично одбацила оптужбе америчког државног секретара Ентонија Блинкена да наводно користи нуклеарну електрану Запорожје као војну базу, истичући да у тој нуклеарци нема руских оружаних снага, изузев ограниченог броја војника неопходног за њену заштиту, пошто су украјинске оружане формације последњих месеци извршиле низ провокација користећи беспилотне летелице, укључујући и оне које су испоручиле државе-чланице НАТО-а, како би нарушиле нормално функционисање станице, као и застрашиле њено особље, подрле безбедност нуклеарне електране и на крају створиле претњу нуклеарне катастрофе.
Нуклеарка као оружје за масовно уништење
Руски експерти оцењују да би прелазак Запорошке нуклеарне електране са украјинског „Енергоатома“ на руски „Росенергоатом“ била најпожељнија опција за Међународну агенцију за атомску енергију (ИАЕА). За то је, између осталог, потребан споразум са ИАЕА. Осим тога, то би било значајно и зато што је „Росатом“ патентирао технологију загревања тела реактора ВВЕР-1000. Та технологија се користи за продужење животног века тела нуклеарног реактора.
Генерални директор Међународне агенције за нуклеарну енергију Рафаел Гроси изразио је забринутост и спремност да предводи мисију експерата ИАЕА за безбедност и заштиту нуклеарних електрана.
Међутим, Гагарински сматра да би Међународна агенција за атомску енергију требало хитно да предузме конкретне мере, а не само да изражава забринутост.
„Имам осећај да господин Гроси донекле политизује ситуацију. И док још није било украјинских напада, он је био забринут – кажу да није добро да се станица контролише са две руке, неће украјински оператери и руски стручњаци да деле посао. Наводно, то је опасно. Али, када је права опасност заиста настала, када су Украјинци почели да гађају нуклеарку, он је опет, на сва звона, заузео став: ‘Забринути смо због ситуације’, уместо да захтева да се Украјинци обуздају“, нагласио је Гагарински.
Руски експерти упозоравају да је гранатирање нуклеарне електране Запорожје покушај да се нуклеарно постројење користи као оружје за масовно уништење. Другим речима, ради се о покушају украјинске војске да нуклеарну електрану претвори у извор нуклеарног загађења. Сви напади врше се циљано и свесно.
Подсећајући да је украјински председник Владимир Зеленски још пре почетка специјалне војне операције рекао да жели да направи атомску бомбу и наговестио могућност обнављања (или стицања) нуклеарног статуса Украјине. Није ту замисао спровео у дело, али иде ка том циљу, различитим методама, пошто гранатирање може довести до нуклеарне експлозије.
Због тога експерти сматрају да би хитно на ове нападе требало да реагују УН и ИАЕА и то конкретним мерама – обуздавањем кијевског режима.