Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
„Стручњаци су користили податке са апарата за компјутерску томографију, пејсмејкера, мерача инсулина, апарата за магнетну резонанцу, холтера и друге медицинске опреме, која је омогућила да се сваки конкретни пацијент посматра као функционални биолошки и хемијски систем“, наводи прес служба.
Наглашава се да алгоритми моделују прогнозирану реакцију појединачног организма на лечење и помажу да се тачно одреди како узимање прописане терапије утиче на болест и морталитет.
У саопштењу се истиче да су након ескперименталне и клиничке фазе испитивања, научници научили да одабирају најоптималнији модел лечења.
„Ова технологија омогућава скраћење времена лечења за најмање 20 одсто и даје могућност лекарима да посвете више времена другим пацијентима“, наглашава се.
Поред тога, методика омогућава минимизирање људског фактора.
„Један од најуспешнијих праваца рада научника Центра је стварање виртуалног модела хомеостаза – процеса прилагођавања организма условима спољашње и унутрашње средине. На пример, захваљујући овом моделу може се проценити ризик од рецидива рака простате код пацијената након лечења, објашњава главни статистичар ЦАСС Александар Суворова.
Према његовим речима, ово пробно истраживање омогућава да се направи прогноза развоја болести још пре операције, а лекар ће имати више слободног времена за пацијента.