Шест највећих земаља ЕУ, укључујући Немачку и Француску, у јулу уопште није дало нова обећања Кијеву везано за неке билатералне војне обавезе. Ово је први пут од почетка руске специјалне операције у Украјини да је дошло до такве ситуације, пише „Политико“. А према подацима Института за светску економију у Килу у Немачкој, обим војне помоћи Украјини из европских земаља има тенденцију опадања од априла.
Европа се уморила од помоћи Украјини
Политиколог др Стеван Гајић са Института за европске студије каже за Спутњик да се, што се тиче уговора о војној помоћи, не може тачно знати шта је договорено а шта не, тако да ове информације могу да буду и део међусобних препуцавања унутар Запада.
„Суштина је друга. Ради се о томе да када је почео програм "ленд лиз" који су Американци започели са Украјином он се заснивао на претпоставци да ће Русија да капитулира, да ће се у њој догодити некакав преврат. Дакле, претпоставка је била да Русија неће издржати изнутра политички притисак и да ће то довести до политичких промена, а да ће нова елита у тој и таквој Русији да испуни све захтеве. На тај начин би и то оружје које је ионако прескупо, било плаћено практично из тог извора,“ сматра Гајић.
Међутим, како време пролази, додаје он, на Западу постаје све јасније да Украјина не може да добије у том сукобу.
„Постаје јасно да је Русија својим одговором практично обесмислила велики број наметнутих санкција и да Запад, што је парадокс, чак финансира Русију и њене напоре тиме што купује енергенте који су јој неопходни а чија је цена вишеструко скочила. Тако да сада наравно имамо дисонантне тонове самог Запада због тога што се процена коју су очигледно имали на почетку показује као нетачна,“ истиче саговорник Спутњика.
Погрешне процене
Гајић подсећа да је било више изјава званичника европских земаља који су истицали да Русија треба војно да изгуби и да је зато ентузијазам у давању или позајмљивању оружја на лизинг Украјини био тако висок.
„Очекивале су се велике дивиденде, очекивало се да ће цена енергената можда после тог првог удара и касније са, како су мислили, поразом Русије да буде таква да је практично бесплатна и да ће у том тренутку да се догоди та вероватно највећа предвиђена светска пљачка истока. Ствари нису пошле тим током и сада наравно имамо те међусобне оптужбе. Али то је и очекивано и не треба много да чуди,“ мишљења је Гајић.
Он сматра да је дошло и до замора у континенталној Европи, искључујући Велику Британију, у помагању Украјини јер Европа схвата, а пре свега у Немачкој почињу да то разумеју, да су они највећа колатерална жртва тренутне политичке ситуације.
Већ има дисонантних тонова
„Не треба то нас чуди. Мислим да ће ово још више да дође до изражаја у тренутку када почну масовни социјални нереди, који су заправо већ и почели у Европи а који могу само да више ескалирају. Тако да је логика ствари да европске земље, ако порину у дубљу економску кризу, имати озбиљне турбуленције што ће се одразити на њихов став,“ верује Гајић.
Наш саговорник каже да дисонантних тонова већ има, да ће они бити све гласнији и да верује да ће кулминација бити током зиме. У исто време истиче да ће Америка наставити да притиска европске државе да наставе подршку Украјини, посебно Немачку.
„Политико“ такође пише да су западни савезници прошле недеље у Копенхагену одлучили да Кијеву дају 1,5 милијарди долара, али, како се наводи у чланку, ова сума је „минорна” у поређењу са оним што је раније обећано Украјини.