Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Власт председника Украјине Владимира Зеленског, уверен је Дробац, не брине за сопствени народ него хоће да испуни налоге својих ментора, а ако направе нову Фукушиму покушаће да све свале на Русе.
„Да Зеленски брине о Украјини, одавно би потписао примирје, расформирао нацистичке снаге и покушао да са суседом, Русијом нађе заједнички језик. Али не, он све чини да сукоб продуби. И што је најсмешније, о грађанима Украјине више брине Русија него Украјина“, описује дипломата драму око нуклеарке која би, кад би је погодили, могла да изазове катастрофалне последице не само за Украјину већ и за велики део Европе.
Кијев не брине за народ, Запад не боле батине преко туђих леђа
Из Русије упозоравају да би у случају ослобађања само 25 одсто садржаја најмање једног реактора Запорошке нуклеарке били угрожени, поред Украјине и Пољска, Немачка, Словачка, балтичке државе, Скандинавија, Молдавија, Румунија.
На питање, да ли неко чује та упозорења Дробац у емисији „Од четвртка до четвртка“ с горчином констатује да у су у Кијеву добили задатке и баш их брига за народ, док на Западу не маре колико ће Украјинаца да страда јер, како каже, не боле батине преко туђих леђа.
Он примећује и да би и Руси, као и ми у Србији, требало да схватимо да се не треба оптерећивати и било шта објашњавати јер шта год рекли, на Западу ће да гурају своје. Он подсећа да је Русија написала толико папира да објасни шта се десило у Украјини и шта треба учинити да би се очувао мир и „као да су бацили камен у воду“.
Улога Турске
Дробац не верује да се сукоб у Украјини може решити посредовањем Анкаре, иако је турски председник Реџеп Тајип Ердоган посетио Лавов и тамо са Зеленским разговарао о његовом могућем сусрету с Путином.
„Питање је да ли Путин хоће да се сретне са Зеленским. Зашто би се срео? Путин се с њим може састати само кад Украјинци одлуче да се предају и потпишу мировни споразум. А Ердоган само даје себи значај, а не може ништа да промени“, каже бивши амбасадор.
По његовом мишљењу, Ердоган је ипак учинио довољно тиме што турски бродови прате житарице које се извозе из Украјине из лука у Црном мору.
„То је техничка улога коју ће Турска сигурно обавити добро, мада је цела прича о житу натегнута. Испаде да без пар бродова жита из Украјине гладује цела Африка, а кад се боље погледа то су минималне количине, али се то користи да би се Русија оптужила за глад у свету“, каже Дробац али и подсећа да већина тог жита припада америчким компанијама које су власници земље у Украјини.
За бившег амбасадора индикативна је и вест да од априла пада ниво војне помоћи Украјини из шест највећих европских земаља, али не мисли да то говори о некој промени става, већ само о њиховој прагматичности.
„Они ће да подржавају Украјину, како кажу, до последњег Украјинца. Ово није никаква промена политике, они су врло практични. Све што су имали од старог наоружања у складиштима они су скупо продали Украјини. Да ли су то искористили или је то успут покрадено или отишло на трећа тржишта питај Бога. Али у сваком случају то су радили. Међутим, не могу сада дозволити да њихова складишта оружја остану празна. Оно што су имали они су дали, али да сачувају нешто и за себе. Наравно, обновиће своју производњу али све то захтева неко време“, указује Дробац.