Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Поводом писања британског Телеграфа да Велика Британија страхује да би европска подршка Украјини могла „пресушити“ услед економске кризе и пораста трошкова живота, па су британске дипломате путовале у европске престонице и износиле аргументе против смањења помоћи Кијеву, професор Филозофског факултета у Београду за Спутњик каже да то, с обзиром на историју односа Велике Британије и Русије, није изненађење.
Лобирање Велике Британије
„Чињеница је да је Британија заузела један врло чврст став према сукобу у Украјини, који јако подсећа на став британске империје у време великог сукоба са Русијом током 19. века. Од 1830. до 1907. године трајало је раздобље велике русофобије, односно велике борбе Британије са Русијом која је кулминирала у време Кримског рата и то је нешто што је остало у аманет Британији у каснијим годинама, па иако је током два светска рата та земља била заједно са Русијом, наравно стицајем околности које нису биле баш по вољи добром делу британске елите, од како је почела криза у Украјини показало се да су на Западу можда највећи заговорници борбе са Русијом управо Британци“, објашњава Антић.
Видели смо, додаје наш саговорник, и да је Борис Џонсон, у тренутку када је његова влада запала у кризу, највеће поверење поклањао управо тој „украјинској карти“, а да су многи његови сународници, без обзира на све мане које је имала његова власт и на све те лажи које су га у доброј мери компромитовале, говорили да је он водио добру политику према Кијеву.
„Такође треба имати на уму да британски медији већ више од два месеца преносе изјаве високих војних званичника да се Британија припрема за рат на терену. Али, с обзиром на чињеницу да је ово „прокси рат“ и да у овом сукобу, поред Украјине, заправо учествују све земље НАТО-а, али не отворено већ посредно, не знам како би то требало да изгледа и да ли је могуће да је тамо створена таква атмосфера да се верује да ће у Британији бити мобилисана војска, па макар и ова професионална, и послата у област централне Украјине да тамо ратује са Русијом? Да ли је то заиста стање духа у коме је тамношњи народ? Изгледа да јесте, а посебно британска елита“, истиче Антић.
Куцање на отворена врата
Ипак, додаје историчар, иако постоји политика према Русији коју Британија прати, треба имати на уму да она више није империја у којој сунце никада не залази. Са друге стране, примећује, упитно је како би ЕУ другачије деловала у овим околностима и чему уопште лобирање Британаца.
„С обзиром на чињеницу да се ЕУ определила, издаја или напуштање Украјине у извесној мери би значило и напуштање НАТО-а, док би пораз у Украјини, без обзира на то што та земља није чланица Алијансе, подразумевао велико понижење НАТО-а. Али, без обзира на то што је НАТО могао да опстане и да се није ширио ниједан инч даље на исток, сада су те карте бачене и улози су подигнути. Зато ми се чини да Британија врло често, па и у овом случају, заправо куца на отворена врата како би показала сопствени значај. Притом је јако чудно да једна нација која је напустила Европску унију у време њене врло озбиљне кризе, сада позива на солидарност“, примећује историчар.
Они, како каже, нису могли да покажу солидарност у време кризе и у условима у којима су имали све могуће привилегије, а очекује се да покажу солидарност сада.
„Верујем да та првобитна европска солидарност, хистерија и изливи мржње према Русији и руској култури, а коју рецимо никада нисмо видели према култури народа који је спровео Холокауст, не може вечно да траје. Такође, Украјину су представили као неку младу демократију, али врло брзо ћемо видети другу страну те приче, јер не може на истом извору на коме постоји та Русија коју толико презиру, да буде и нека демократија, далеко сиромашнија и традицијом, и ресурсима“, закључује Чедомир Антић за Спутњик.
Према писању британског Телеграфа, високи званичници ЕУ страхују да би у јесен или рану зиму могла доћи „тачке кризе“ која ће окренути европску јавност против даље помоћи Украјини будући да се, усред велике потрошње на оружје и хуманитарну помоћ тој земљи, грађани истовремено суочавају са растућим ценама енергије и осталих трошкова живота. То, како се наводи, чини европске владе све забринутијим, а неке земље ЕУ чак разматрају позивање на ублажавање санкција Русији како би се ублажили притисци на економију еврозоне.
Зато су, пише Телеграф, британски изасланици били упућени са поруком да је „цена допуштања Путину да победи у Украјини“ већа од цене због растућих рачуна.