Владислав Јовановић овако види шатл дипломатију западних емисара Мирослава Лајчака и Габријела Ескобара, који су ове недеље посетили Београд и Приштину након последње неуспеле рунде дијалога у Бриселу. Стварни разлог те дипломатије је, како истиче, што је Запад решио да због односа Србије према Русији и Кини успостави пуну контролу над Балканом сматрајући га својом интересном сфером.
Три циља Запада
Међутим, та три циља Запад, по мишљењу Јовановића, не може да оствари директним притисцима јер они више нису продуктивни. А нису продуктивни зато што, како истиче, не само да се Србија међународно афирмисала и ојачала на унутрашњем плану него и зато што, како време одмиче, тамо све више увиђају да оно што су успели да освоје, нашу јужну покрајину, ипак није компензација за значај да се контролише Србија.
Свесни тога, каже дипломата, прибегавају политици малих корака да нас полако привикну на то ново стање, кроз мало компензације, мало претњи.
„Они имају полуге тихих притисака, али увек ће да пазе да нас не изгубе. Јер ми смо у њиховим очима вредност 10 пута вреднија од Косова. Иако сматрају да је Косово њихов ратни плен и неће никако да га испусте из руку, њима је важније од свега да задрже Србију на вези, ако је могуће и у неком ближем партнерству, па и, ако икако може, да је убаце у евроатлантске организације. Али задовољиће се и поступношћу, а неће никад бити толико груби да ризикују да нас потпуно отуђе. Јер овај свет више није само Америка“, описује ситуацију наш саговорник, додајући да је реч о тактичкој игри с циљем да изнервира руководство Србије, застраши наша јавност и деморалише српска спољна политика.
Нуде нам да загрљени с Приштином уђемо у ЕУ
У том контролисаном али не и рискантном покушају, Запад, сматра Јовановић, неће пустити Аљбина Куртија да тек тако ушета на север, али може „мало да му допусти“ да би Србију натерали да прихвати оно што се од ње очекује. Успут јој нуде „шаргарепу која то није“ – брже евроинтеграције.
„Награда треба да буде брже кретање ка ЕУ, и Србије и Косова. Другим речима, ми руку под руку као две независне државе, загрљени, треба да уђемо у ЕУ. И да будемо срећни због тога. Они нас тешко потцењују и вређају ако тако замишљају наш тријумфални улазак у ЕУ, с Албанцима и њиховом новом државом“, поручује Јовановић.
Уз опаску да је та „шаргарепа“ шарена лажа, политиколог Александар Павић пита каква је то привлачна понуда Србији ако се зна у шта се претвара ЕУ.
„Људи панично купују дрва да се греју, немачки политичари саветују људима да се мање туширају. Бржи напредак ка томе? А ми ћемо имати ове зиме 10 пута јефтинији гас него они. Продају нам пропалу фирму за велике паре. Ми треба да се предамо и да с осмехом уђемо у њихов хаос? Још само да уведемо санкције Русији, па да и ми имамо гас од 3000 евра“, каже Павић.
Куртију мало продужили ланац
Уверен је притом да Запад не може да „скрцка Србију“, само је важно да, како каже, не наиђу на мекано. Као охрабрујући пример наводи српског члана Председништва БиХ Милорада Додика.
„Кад покажете спремност на компромис они то сматрају као слабост. Додик је ту лекцију јако добро научио. Он има своје црвене линије, иако нема ни пун суверенитет ни војску. Међутим, они њега поштују јер он јасно каже не. Он отворено подржава Русију, иде у Санкт Петербург, и сад ће поново ићи, не хода по јајима. Њима се то можда не допада али они то цене“, истиче Павић.
Коментаришући последња дешавања на Космету, Павић каже да Курти ништа не би могао без Запада јер је јасно да та лажна држава не би опстала ни неколико дана без њихове подршке.
„Курти може да прича шта хоће – он не би имао начина да спроведе оно што он стварно жели, а то је етнички чисто Косово. Овде се користи Курти и његов радикализам као средство притиска на Србију. Из више разлога: хоће да заокруже независност те лажне државе. У ствари не независност, јер они не планирају да оду, већ су направили протекторат, само хоће да га легализују као што су направили у БиХ“, сматра политиколог.
Запад истовремено жели, тумачи он, да неутралише српски фактор у позадини новог источног фронта према Русији – Срби су као и 1941 главна претња томе.
„Сад су мало продужили ланац Куртију. Да ли ће да га пусте да дивља по северу КиМ? Јер ако га пусте знају да то ставља ужасан притисак на Београд да реагује на неки начин“, упозорава Павић.
По његовом мишљењу, у целој ситуацији Американци су у позицији да шта год да се деси они ће бити на добитку: или ће да дестабилизују владу у Београду, ако не реагује, или ће, ако реагује, добити неку нову кризу којом могу да управљају.
„У сваком случају, Американци су овде најопуштенији. Сад је само питање да ли ЕУ жели кризу. Чини ми се да у ЕУ нису одушевљени неким новим конфликтом, али наравно да се Американци питају. И наравно да је све део препуцавања Американаца са Русима... Кад упере пиштољ у Србију они у ствари пуцају на Русију. Стављају нас у исти кош. Хоће да сломе кичму нашем народу, да преломимо мозак као што су урадили Црногорцима 2006. а заузврат да не добијемо ништа. Мислим да би само луд човек пристао на тако нешто“, констатује наш саговорник.
Србе би у „београдски резерват“
Павић сматра и да Србија треба да инсистира на пуном спровођењу Бриселског споразума и формирању ЗСО.
„Бриселски споразум је договорен, ја се с њим не слажем али он постоји. А ту се уоште не помиње устав тзв. Косова. Тада је било речено да ће морати тај лажни устав да се прилагоди Бриселском споразуму а не обрнуто. Ово је замена теза“, објашњава политиколог.
Коментарише и непримерено мешање амбасадора Кристофера Хила у унутрашње ствари Србије поводом његових оцена посете министра Александра Вулина Москви, али и министров одговор америчком дипломати.
„Није Вулин случајно поменуо да се Хил понаша према нама као што су се Американци понашали према Команчима у резерватима. Исто су тако отимали земљу Индијанцима. Понуде им нешто и кажу – то ће бити ваше док је трава зелена, сунце жуто, а небо плаво, а онда следеће године дође нови поход па их потерају даље. А нас би можда у неки београдски резерват уместо београдског пашалука. Али тај филм неће гледати“, поручује Павић.