Први разговор са Горбачовом, присећа се Влаховић, тицао се увођења приватних ресторана у Русију.
„Мене је фасцинирало то пошто сам се тада са њим први пут срео како је био скромно обучен и носио је „саламандер“ зимске ципеле за разлику од Бориса Јељцина и осталих који су касније куповали робу преко каталога и западних модних кућа, тако да што се тиче одевања разликовао се од осталих политичара“, каже новинар. Сматра и да је један од проблема била и Горбачовљева супруга Раиса, које је, како каже, свима давала савете и није била омиљена у старијем делу популације док су је млађи сматрали весником промена.
Михаил и Раиса Горбачов у Кући цвећа
© Sputnik / Юрий Сомов
„Увек је била сређена а и са њом сам имао прилику да се сретнем и разговарамо и то су исто били кратки разговори око њених утисака за време боравка на Балкану“, каже Влаховић.
Он посебно издваја још неколико детаља о Горбачову везаних за овај регион:
„После једне од промоција његових књига, јер он је објавио више књига, и после те једне промоције пришао сам му и док смо говорили око његове књиге поменуо сам му да сам ја један од тих страних новинара који су 1985. године када је дошао на власт писао о њему и перестројци. Он се на то насмејао и рекао – да то су била таква времена, сви смо се надали да ће промене бити важне и да ће се у Совјетском Савезу далеко боље живети“.
Влаховић је испричао и детаљ у вези са доласком Вељка Кадијевића у Москву, када се срео са маршалом Дмитријем Јазовом.
Михаил Горбачов са супругом Раисом у Београду
© Sputnik / Юрий Сомов
„Кадијевић је молио Јазова да Совјети дају гаранцију да неће допустити никакво мешање ако наша војска направи пуч. Међутим, Јазов му је тада рекао да он као маршал не зна како да реши ни своје проблеме у земљи, а самим тим је и нереално да нам може пружити неку помоћ. И та мистификација око те руске помоћи је апсолутно непотребна, јер ми је Горбачов у једном разговору рекао да се Југославија морала распасти, јер су за распад, осим Хрвата, били и Словенци. Тада ми је реко да је видео чак и документ око тога да Словенци једноставно не желе више да живе у СФРЈ“, наводи новинар.
Састанак Михаила Горбачова, Лазара Мојсова и Бошка Крунића у Београду
© Sputnik / Юрий Сомов
Кад је реч о Горбачову, он сматра да има претеривања око његове улоге у променама јер је, како каже, списак жеља шта је Горбачов хтео да направи био много већи од оног што је успео.
„Али осуђивати Горбачова за то да је он растурио Совјетски Савез није коректно из простог разлога што је главни кривац Борис Јељцин. Амбициозни Јељцин је хтео да по сваку цену седне у главну фотељу у Кремљу и он је заједно са представницима Украјине и Белорусије довео до распада совјетске државе“, објашњава Влаховић.
Један део млађих људи је спреман да за све невоље окриве Горбачова, што није коректно, додаје он.
„Мора се рећи да је по одласку из актуелне политике Горбачов давао изјаве западним медијима које нису биле нимало мекане у односу на Запад и отворено је говорио о њиховим грешкама. То је међутим било касно , а и он и Јељцин су боловали од једне те исте болести – болести заблуда. Обојица су веровали да баш они могу да са Американцима направе такве договоре да никада неће бити рата, и да ће све бити мирно. Обојица су се разочарали, прво Горбачов који је без комплекса знао да каже како амерички и британски политичари много лажу. Тако оштре оцене нико од руских политичара није јавно говорио до доласка Путина на власт“, закључује Влаховић.