Коментаришући за Спутњик изјаву Фон дер Лајенове, која је током панел дискусије са немачким министром економије Робертом Хабеком у Берлину рекла да „потпуна реформа европског тржишта електричне енергије мора да се обави на одговарајући начин и у складу са свим нормама почетком следеће године, као и да треба одвојити цене гаса и струје“, Здравковић каже да нема сумње да би, да је „зелена агенда“ била сто посто спроводљива, неке много развијеније државе света, попут Јапана и Јужне Кореје, то много раније покренуле.
Урсулина алхемија
„Притом, идеја да треба одвојити цене гаса и струје, наравно уколико Фон дер Лајенова није направила лапсус, говори о томе да она не разуме основне ствари и да нема елементарно познавање физичких величина, будући да се цена електричне енергије формира на основу цене гаса, а не обрнуто. Оно што мене боли је то што смо и ми део Европе и сносимо последице њихових погрешних одлука, као што је била одлука преласка на зелену агенду. Наиме, све то лепо звучи, модерно је, али има један проблем – не ради. Тако је и са овом причом о брзој реформи”, напомиње енергетичар.
Како каже, пре пар дана се појавила информација да се немачка гасна складишта пуне брже него што је очекивано и да ће то изазвати смањење цене гаса.
„Али, питање је – са којим су то гасом попунили складишта? Дакле, све те изјаве гледам у контексту панике која се јавила на целој територији Европе због раста цена енергента и најављених несташица електричне енергије, будући да једина објективна изјава долази од министарке енергетике Белгије која је рекла да нам предстоји десет тешких зима. Мислим да смо много ближи томе него овој изјави председнице Европске комисије“, категоричан је Здравковић.
Он је мишљења да треба радити на енергетској безбедности, али да је немогуће било шта урадити када се говори о неким краткорочним периодима од четири месеца или годину дана. И Јелица Путниковић, стручњак за енергетику и уредница „Енергије Балкана“ сматра да је трансформација целокупног европског и светског енергетског сектора неминовна, али да политичари то неће моћи да реше некаквим декретима, а нарочито не за само четири месеца, како то најављује Фон дер Лајенова.
Најава командне привреде
„Проблем је у томе што је ЕУ до ове кризе инсистирала на томе да је тржиште свега, а нарочито енергената – либерализовано, а сада се прича о ограничавању цена. У том смислу је ово што говори Фон дер Лајенова најава нечега што мени личи на тоталну командну привреду. Наиме, не само да тешко либерализовано тржиште не може да се уклопи у неке политичке оквире, него ни тржиште струје и гаса није јединствено. Такође, производња електричне енергије у Европи је поприлично приватизована и они не могу наредити некој приватној компанији, која је власник неке термоелектране на гас, по којој цени ће да продаје свој производ. То се коси са свим савременим принципима пословања“, наводи Јелица Путниковић.
Покушај реформе енергетског система „преко ноћи“, примећује наша саговорница, резултат је чињенице да Европа има проблем са производњом електричне енергије:
„Сада су одједном схватили да ако немају гаса - не могу да произведу довољно електричне енергије, иако су до пре годину или две дана планирали да се тотално одрекну „плавог енергента“, причали да им он не треба јер имају обновље изворе, па чак нису хтели ни нуклеарке. Из Брисела су чак недавно изашли са идејом да сви морају да уштеде 15 посто природног гаса и одмах су се јавиле неке земље чланице које су рекле да је то немогуће“.
Реформа тражи време
Јавила се, подсећа наша саговорница, и Мађарска, држава која је идеју о штедњи одбацила и од Гаспрома одмах затражила нове испоруке природног гаса.
„Притом, треба имати у виду да Пољска, која је на пример данас имала најјефтинију струју на спот тржишту, сигурно неће прихватити цену која одговара Данској, Финској или Француској, јер сви имају различите миксове производње електричне енергије“, оцењује Јелица Путниковић.
Према њеним речима, да би дошло до реформе енергетског сектора прво енергетичари и економисти треба да испланирају како да произведемо довољно електричне енергије, а да притом не угрожавамо планету. Међутим, за четири месеца, колико је остало до 2023. године, не може ни план да се направи.
„Наиме, та либерализација тржишта, уз исфорсирано окретање ка обновљивим изворима у тренутку када они нису били способни да задовоље све потребе човечанства у 21. веку по питању електричне енергије, је и довела свет до ове ситуације, а украјинска криза је само можда истакла проблем који Европа има. Подсетићу и да није само Европа у кризи због електричне енергије, јер су се и у Кини гасиле фабрике и без струје су остајали читави градови будући да имају проблем са сушом и мањком производње електричне енергије“, закључује Јелица Путниковић.