Бранковић напомиње да, иако су Словенија и Хрватска 2010. године када покренуле ову иницијативу после успешног договора око својих граница, имале добру намеру да својим примером подстакну и друге државе у региону да на исти начин реше своје билатералне проблеме – то им није успело.
Тапкање у месту
„Ниједан од евидентних проблема у региону као што је однос између Хрватске и Србије, Косова и Србије, Хрватске и БиХ, или проблеми унутар БиХ није довео ублажен нити решен, те сам тим овај самит тапка у месту. Са политичког аспекта позитивно је само то што се лидери из региона срећу и што свако има прилику да нешто изнесе", каже Бранковић за Спутњик поводом најаве из Љубљане да ће следећи самит ове иницијативе бити одржан 12. септембра.
Као посебан проблем Бранковић издваја присуство косовског представника, што је по њему за самит огроман минус у било којим покушајима да нешто може да се договори када је у питању цео регион.
Да представници са Косова нису тамо, уверен је, биле би веће шансе да се разговара о одређеним проблемима, јер је у супротном неизбежно да Косово буде главна тема што одмах води ка конфронтацији мишљења оних који су признали и оних који нису признали Косово.
„Значи, тај скуп уместо да покуша да створи климу за разговоре међу лидерима региона и отвори, како се то у дипломатији каже, авеније којима може да се иде ка одређеној сагласности између појединих држава у решавању њихових билатералних проблема, у суштини то не чини,“ сматра Бранковић.
Нема ефекта у региону
До сада смо видели, истиче он, да на овим самитима није било неких значајних решења између држава јер смо у протеклом периоду имали доста несугласица и на линији Црна Гора Србија, и на линији Хрватска – Србија које још трају.
„Ова иницијатива није дала било каква решења нити понудила неке договоре, а истовремено се појавио и Отворени Балкан који има све више конкретне сарадње међу државама и ту се већ одмакло у позитивном смислу у сарадњи неких држава у региону. С друге стране, овај Самит је покушај да се некако успостави паралела са Отвореним Балканом, а по мени они би требало да сви прихвате ту иницијативу јер даје резултате,“ мишљења је Бранковић.
Из свих ових разлога Бранковић је скептичан кад је реч о могућности да на следећем самиту иницијативе Брдо – Бриони уопште буду покренута нека важнија регионална питања као што је однос Хрватске и Србије, а за такав став наводи више разлога.
„ Хрватска ће то гарантовано одмах одбити јер нас криве за тужбу против њихових пилота, сматрају да смо агресори и тако даље… Словенци пак неће да износе то питање јер би кренуле расправа и цео састанак оде у бестрага,“ уврен је наш саговорник.
Украјинска криза тема
Како каже, готово је уверен да ће једина тема састанка бити украјинска криза и како се она одражава на Европу, односно на наш регион.
Словеначки премијер Борут Пахор најавио је да ће самит Брдо-Бриони, иницијатива регионалне сарадње бити одржан на Брду код Kрања уз учешће лидера региона. Из Пахоровог кабинета речено је да ће самит бити прилика да се сагледа актуелна ситуација у региону и упути позив чланицама и институцијама ЕУ да убрзају процес проширења.
31 Август 2022, 21:02
Међу учесницима ће, како је најављено из Љубљане, бити председник Србије Александар Вучић, председник Хрватске Зоран Милановић који је и копредседавајући иницијативе, председник Албаније Бајрам Бегај, трочлано Председништво БиХ у саставу Жељко Комшић, Милорад Додик и Шефик Џаферовић, председници Црне Горе и Северне Мекадоније, Мило Ђукановић и Стево Пендаровски, као и председница привремених приштинских институција Вјоса Османи.
Како се наводи у саопштењу председника Словеније, за више од једне деценије иницијатива Брдо-Бриони се етаблирала као најважнија политичка иницијатива те врсте у југоисточној Европи, а касније је из ње израстао Берлински процес.