Рим не може бесконачно да троши како би ублажио удар на економију, упозорио је министар у говору на Амбросети годишњем пословном форуму, додајући да високи дуг смањује маневарски простор Италије у будућности.
Према Франковим речима, повећање трошкова за увоз енергената од око 60 милијарди евра, у поређењу са прошлогодишњим нето трошковима од 43 милијарде евра, износиће око 3 одсто БДП-а земље у 2022. години. Министар очекује да ће дивљи налет пораста трошкова избрисати италијански суфицит у трговини са остатком света који Италија бележи последњих година.
„Значајан део куповне моћи преносимо у иностранство“, приметио је он.
Италија се, што се увоза енергената тиче, ослања на око 75 одсто увоза, што повећава њену рањивост у тренутку када енергетска криза бесни Европом. Почетком ове године, она је увозила око 40 одсто гаса из Русије, али је увоз из ове земље пао на око 25 одсто почетком јула и тако је Италија претекла немачку по смањењу увоза гаса из Русије.
Нешто мало пре говора министра економије, огласио се директор италијанског државног енергетског гиганта Енија, Клаудио Дескалци, који је рекао да би земља могла да преживи зиму и без руског гаса. Дескалци је додао да су италијанска гасна складишта у јуну била попуњена 54 одсто и додао да би до октобра попуњеност требало да износи 70 до 80 одсто. Ени је 31. августа саопштио да је Гаспром смањио испоруке гаса Италији са 27 милиона кубних метара на 20 милиона кубних метара гаса.