„Сваком човеку здравог разума је очигледна апсурдност такве изјаве. Нико не може да Русију лиши статуса државе Балтичког мора, који је наша земља добила много пре него што је Естонија постала субјект међународне политике“, рекао је он.
Раније је министар одбране Естоније Хано Певкур изјавио да ће, након ступања Шведске и Финске у НАТО, Балтичко море постати унутрашње море Алијансе.
Финска и Шведска су након почетка специјалне војне операције Русије у Украјини 18. маја предале генералном секретару НАТО-а пријаве за ступање у ту алијансу. Захтеви двеју земаља за пријем у војни блок су сада у процесу ратификације. Захтев Шведске и Финске за пријем у НАТО још нису ратификовале Шпанија, Грчка, Португалија, Словачка, Турска, Чешка и Мађарска.
Пољски државни званичници су у више наврата изјављивали да је најосетљивији правац, с војне тачке гледишта, хипотетички „Сувалски коридор“ – део територије у области града Сувалке на северо-истоку Пољске, који се налази између Белорусије и Калињинградске области Русије. Дужина тог коридора је око сто километара.
Москва упозорава на то да је НАТО усмерен на конфронтацију. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је оценио да ширење НАТО-а неће појачати безбедност Европе и да та алијанса има агресиван карактер. Он је, међутим, рекао да евентуално ступање Шведске и Финске у НАТО не види као егзистенцијалну претњу за Русију.
Министарство иностраних послова Русије је саопштило да Москва остаје отворена за дијалог с НАТО-ом, али на равноправној основи, при чему је Запад дужан да одустане од политике милитаризације европског континента.