Евробаскет 2022

Од буне славног претка до збега и поруке из Загреба – племенита крв дискретног хероја Србије /видео/

Пре девет година је Марко Јагодић-Куриџа усред Загреба рекао да је његова репрезентативна опција само Србија, наводећи да не верује да ће икада добити позив у национални тим. Ни његов давни предак поп Петар Јагодић веровао млетачкој власти када је покренуо буну. Али, обојица су победили – за Србију!
Sputnik
Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

Чудан је пут имао Марко Јагодић-Куриџа, као дете је морао да побегне из Задра, постојбине своје породице под налетом хрватске војске и одрастао је у Пожеги, недалеко од Ужица.
Осам година пошто је натеран у избеглиштво, Марко се вратио у Хрватску и постао први српски играч у загребачкој Цибони после рата, не либећи се да каже чији дрес прижељкује.
„Необично ми је. Ја сам играо у Србији, у Босни, играм овде са хрватским папирима... Имам двојно држављанство. Искрено не очекујем позив репрезентација, али моја репрезентативна опција је Србија“, рекао је Марко хрватским новинарима.
Задржао се три године у Цибони, пре које је наступао за суботички Спартак, Нови Сад, Чапљину и Борац из Бањалуке, да би се након Загреба обрео у Чешкој, Белгији и Словенији, пре него што је 2019. доживео круну каријере потписивањем уговора са Црвеном звездом.
Дуги путеви до среће као да су уписани у Јагодићима, а историја нас враћа у далеку 1704. годину и Биовчино село близу Кистања у околини Книна где је поп Петар Јагодић покренуо буну против Млечана.
Као такав, од добио је надимак „неверни поп“, односно Куриџа, што је касније додатно презимену Јагодић, тако да сада Марко са поносом носи презиме древне лозе и надимак славног претка.
А славан је по томе што није желео да дозволи покрштавање православног становништва, противио се порезима и једини начин да се дође до тих циљева било је - оружје.

Куриџина буна

Буна је букнула у Буковици и проширила се на Равне Котаре. Осим Куриџе, међу устаницима су се истицали жегарски главар Илија Нанић и биоградски главар Жабетић.
Иако је Куриџа позивао и становништво книнског, дрнишког, скрадинског и шибенског краја на устанак, он се није проширио источно од Крке.
Побуњеници су нападали скупљаче дециме, све оне који се нису прикључили буни, а забранили су и увоз намирница из задарског залеђа у град. Од народа су скупљали новац за потребе буне.
Млетачки генерални провидур, Марин Зане, за вријеме буне је боравио у Сплиту. Заповедио је свом заменику, задарском капетану, да под претњом најстрожих казни позове народ да одустане од насиља и да своје тегобе изложи власти.
На тај је позив 7.000 оружаних бунтовника под вођством седамдесеторице главара дошло пред Задар и позвало котарског пуковника кнеза Поседарског и сердаре Радасовића, Смиљанића и Спингарола на преговоре у Црно.
Након преговора је Зане добио извештај од сердара. Послао је сердаре назад да запрете побуњеницима најстрожим казнама.
Млетачка република није у Далмацији имала довољно оружане снаге да угуши устанак. Због тога је провидур Зане постепено придобијао главаре, позивајући их на разговоре у Сплит, где су добијали разна обећања.
На крају су остали доследни само Куриџа, Нанић и Жабетић, који су се склонили у Лику.
Марин Зане је напустио управу над Далмацијом 1705, а на његово мјесто је дошао нови провидур, Ђустин да Рива. Њему се из прогонства обратио Куриџа са молбом да саслуша изгнанике.
Све вести са Евробаскета пратите у нашем специјалу.
Након што је примио сву тројицу и саслушао их, вратили су се кући и нису били узнемиравани. Међутим, доласком новог провидура, Винћенца Вендрамина, Куриџа је ухапшен 1708. и бачен у тамницу наредних 40 година.
Куриџина буна је трајала пуне две године, млетачка власт је преваром успела да је сломи, а поп Јагодић је осуђен на 40 година затвора у мраку казамата у Венецији.
На дан ослобађања изведен је на светло после чега је ослепео, али чак ни таквог Венецијанска власт није дозволила да се он врати у родне Билишане - нису желели да се Куриџа запамти.
Од 1995. године Куриџино родно село Билишани и Биовичино Село где је служио у Цркви подигнутој 1524. године потпуно су пусти. Народ је протеран. Највише у Србију.
Тако је 1995. у Западну Србију, у Пожегу, у осмој години, дошао и Марко Јагодић Куриџа. Презиме и надимак указују од којих је. И какав је.
Са 35 година завредео је да дебитује за репрезентацију Србије на великом такмичењу, селектор Светислав Пешић је велики поштовалац Маркових квалитета и јасно је да га у екипи види као играча задатка, играча који ће урадити шта други неће, играча који ставља екипу у први план.
Гост Миљановог корнера на Спутњику, селектор Светислав Пешић, говорио је и о улози Марка Јагодић-Куриџе.
Срећно Марко, давни предак поп Петар може бити поносан, тамо горе!
Евробаскет 2022
Евробаскет уз Спутњик спорт!
Коментар