Историчар Чедомир Антић каже да би било претерано рећи да је Елизабета Друга створила ново елизабетанско доба.
Британија, каже Антић, као једна од најпознатијих монархија по улози жена, и прва модерна западна монархија која је имала владарке у мери да је чак и Петар Велики који је у својој ћерки видео царицу дао име Јелисавета, није проживела ново елизабетанско нити викторијанско доба.
Доба Елизабете Друге
Али, наглашава, чињеница је да је монархија која се снажно учврстила у време краљице Викторије учвршћена је у модерном и постмодерном добу деловањем управо Елизабете Друге.
„То деловање је понекад било обележавано и као превише конзервативно, а и неприлагођено времену али су она и њен покојни супруг Филип успели да у извесној мери учине монархију модерном до те мере да је у време када се у све сумња, почетком 21. века, покренута кампања која је уместо ‘владај Британијом’ гласила ‘кул Британија’“, подсећа Антић.
Она је владала у времену које је у почетку обележило доба великог успона али и идентитетске кризе Британије. Британија се, истиче историчар, тешко одрекла свог положаја силе која доминира светом, и упркос томе што је била победница у рату, прихватила чињеницу да су САД и СССР супер силе.
„Kада је реч о монархији, она није била озбиљно угрожена сем унутрашњих скандала, од односа према лејди Дајани до најновијег скандала везаног за принца Ендрјуа. У народу је она толико популарна да се 1992. говорило о томе да би требало да британска монархија постане европска установа“, сматра саговорник Спутњика.
Од Черчила до Елизабет Трас
Елизабета Друга проживела је скоро век и монархију оставила чврстом, али у успаваном њеном 70 година дугом владавином.
„Она је покушавала да уради оно што је Британију чинило великом. Историчар Томас Меколи на једном месту пише да је Британија успела зато што је имала демократску аристократију и аристократску демократију. Међутим, тешко да је британска монархија симбол те Британије од које је Велика Британија направила отклон Брегзитом“, примећује Антић.
Он такође подсећа да је у свом дугом владању Елизабети Другој 10 или 11 премијера пољубило руку — први је био Винстон Черчил а последња вероватно Лиз Трас, а о карактеру британске монархије каже:
„Један Аустроугарски политичар је рекао да је династија Хабзбурга као клин у чорби, мора да буде да буде ту али нико не зна зашто. Исти је случај са Великом Британијом“.
Антић такође наглашава да је краљица међу Британцима уживала велики углед, а подсећа да су њен син и унуци били активни у војсци, те формално и стварно учествовали у ратовима. Све то, каже, Британци не заборављају.