Језиви кодекс штићеника САД: Да ли иза дипломатског скандала у Тирани стоје убице иранског научника?

Овако позадину прекида дипломатских односа Ирана и Албаније који је резултирао упадом албанских специјалаца у зграду иранске амбасаде у Тирани коментарише Србољуб Пеовић са Института за европске студије.

Док албанске власти прекид дипломатских односа објашњавају серијом сајбер напада и покушајима Техерана да угрози иранске дисиденте смештене у кампу код Драча, Техерен има своје виђење: иза свега стоје САД.

Нису они туристи у Албанији

Пеовић објашњава да дипломатски односи две земље никада нису били наглашено срдачни, али да су прве озбиљне пукотине у комуникацији настале када је Албанија показала спремност да изађе у сусрет Вашингтону и на своју територију смести око 3.000 припадника организације који у Ирану уживају статус националних издајника.

Ствари се усложњавају крајем јануара ове године када је на иранским телевизијама емитован позив на убиство иранског врховног вође, ајатолаха Алија Хамнеија, иза кога је, успоставиће се, стајала група хакера, симпатизера Муџахедин ел Калка. Такође, довођење у везу ове групе са убиством главног иранског истраживача на нуклеарном програму постала је тачка спорења и увод у крах дипломатских односа две земље.

Председник Ирана Ебрахим Раиси

Уђи у базу фотографија

„Иранска дипломатија има одређено разумевање за европске земље и њихову приврженост САД, или како они то зову, подређени положај, али дешавања у Тирани они тумаче као покушај Вашингтона да још више изолује ирански режим у Европи. Уосталом, на територији Албаније се не налази 3.000 туриста већ људи које финансира Влада САД а који су, претпоставља се, оспособљени за неке, макар локалне, акције на речено противничкој територији“.

Егзотична мешавина ислама и марксизма

У питању је, објашњава наш саговорник, организација основана 60 -тих година на иранским универзитетима чије учење представља егзотичну мешавину ислама и марксизма.

Џихадисти

„Они су своје напоре тада усмерили против шаховог режима, да би касније своје непријатеље препознали у челницима Исламске револуције. Одвајањем од револуционара и по избијању рата са Ираком, они прелазе на страну Садама Хусеина да би на југу земље организовали кампање у склопу рата са Кувајтом, али и против Курда, на ирачком Курдистану, односно северу ирачке државе. У Ирану бивају оптужени за неку врсту покушаја државног удара, а затим и забрањени.“

Прослава годишњице Исламске револуције у Ирану

Уђи у базу фотографија

Живот у целибату, жене кастрирају

Због претпостављених заслуга за рат у Ираку и савезништва са западним партнерима, администрација Барака Обаме 2012. године уклонила је МеК са листе терористичких организација. Покрет је протеран из Ирана, а убиством Садама Хусеина, и из Ирака. Крећу године изгнаништва. Уместо обећаног Париза, посредовањем САД, револуционарна група бива смештена на албанској тетиторији.

„Припадници МеК живе у потпуној изолацији. Њихова организација се разликују од мејнстрим џихадистичких група јер су чланови шиити и немају везе са са суиитским покретима, као што су Ал Каида и Исламска Држава. Они промовишу потпуни целибат, одвајање од супружника, исповедање грехова и жеља за полним контактом читавој заједници. Такође, правила налажу хемијску кастрацију женских чланова, како оне не би "биле оптерећене небитним стварима“.

Очекивања западних донатора

О томе која је улога њима намењена, будући да су они финансирана и заштићена лица на туђој територији, а њихове активности својевремено довођене и у везу са Косовом, наш саговорник каже да је постојала бојазан да би они могли бити активирани још 2003. у време америчке инвазије на Ирак, међутим до тога није дошло.

Амерички председник и шеф НАТО – на дневном реду Русија, Ирак, Авганистан

Уђи у базу фотографија

„С обзиром на „богато“ ратно искуство, и чињеницу да су они '79 учествовали у свргавању шаха да би већ идуће године променили страну, јасно је да је реч о обученим војницима. Претпоставља се да су они у функцији западних режима и да се рачуна на то да би у неком моменту могли бити искоришћени у неком евентуалном сукобу који би букнуо“.

Иако средства за издржавање од западних донатора прикупљају на годишњим конференцијама у Паризу, циљеви њиховог даљег деловања никада транспарентно нису прецизирани .