Сада је све у рукама лидера три партије тада успостављене коалиције, каже за Спутњик новинар Иван Милошевић, уз поруку да је последњи час да се ровови међу њима закопају.
Четрдесет дана пред локалне изборе у Подгорици и још тринаест општина, на црногорској политичкој сцени има много непознаница. Локални избори су одложени, јер је требало да буду одржани у мају. Уставни суд је пресудио да је то било противуставна одлуке новоформиране скупштинске већине ДПС, СДП, СД, Бошњачке странке, двије албанске и УРЕ.
У колико ће се колона на изборе
Иста коалиција је изгласала и проглашење Општине Зета и њено одвајање из Подгорице, и то у вријеме предизорне кампање, па ће суд и о томе расправљати, када се комплетира. Посланици треба 20. септембра да одлуче да ли ће четворо нових судија добити двотрећинску подршку – сада у Уставном суду имамо четворо судија, једном 13. септембра истиче мандат. А без Уставног суда нема избора.
Дилема је и ко ће са ким изаћи на подгоричке изборе. Предсједник ДПС-а Мило Ђуакновић је прије неко вече саопштио да су на корак од договора да се створи широка коалиција за подгоричке изборе, ДПС, СДП, СД, Бошњаци, албанске партије... Посланик ДФ-а Славен Радуновић је то прокоментарисао да су подгорички избори за Ђукановића „Битка за Стаљинград“. Постојећа парламентарна већина је ових дана заокупљена формирањем нове 44. црногорске владе, а да ли ће до 19. септембра постићи договор видјеће се. Они још увијек не знају да ли ће на подгоричке изборе у коалицији, или у више колона.
Божовић: ДПС наставља да губи
Посланица ДФ-а Јелана Божовић иситиче да ДПС на челу са Милом Ђукановићем губи повјерење грађана Црне Горе што су показали и сви локални избори одржани од 30. августа и парламентарних избора до данас.
„Највећи свој пораз ДПС ће доживјети у Подгорици, али и у свим осталим општинама било да се ти избори одрже на јесен или у пролеће 2023. године. Неминован је пад партије која је остала без моћи, а владала је користећи се уцјенама и пријетњама скоро пуне три деценије. За то вријеме приватизоване су све државне институције, а позиција моћи и власти била је полуга за лично богаћење породице Ђукановић и њихових најближих сарадника. За то вријеме пљачкана је државна имовина, а напредовли су је само криминал и корупција, а Црна Гора је постала приватна држава светских и домаћих тајкуна, лопова, шверцера и криминалних група чији су сукоби однијели стотине људских живота од којих су многи остали нерасвијетљени”, каже Божовићева за Спутњик.
Истиче да хапшење предсједнице Врховног суда Весне Меденице, судије привредног суда Блажа Јованића, директора Плантажа Сузане Мугоше и многих других који су били спона између судија и шверцера наркотика, блиских сарадника Мила Ђукановића говоре у прилог томе да је криминални ланац начет, али то је само почетак и један од пипака криминалне хоботнице. Борба против криминала и корупције треба да буде приоритет број један на свим нивоима, истиче она.
„Сваки покушај политичке ревитализације ДПС је само губљење драгоцјеног времена када је у питању општи економски, социјални и друштвени напредак. Неопходно је у наредном периоду без одуговлачења постићи договор партија које су 30. августа на јасној политици несарадње са ДПС-ом добили повјерење грађана. Избор најважнијих носилаца правосудних функција, одблокирање правосудних институција и јачање независних институција је најважнији корак који треба направити... Политички споразум побједника парламентарних избора који је потписан 2. септембра једини је исправни пут у овом тренутку. Наредних дана очекује се формирање нове Владе коју ће чинити сви представници политичких партија које су побиједиле на изборима 30. августа, онако како је тражила и жељела већина грађана. У ту владу позвани су и политички представници мањинских народа. Таква влада треба да почива на демократским принципима и поштовању снаге политичких субјеката исказане на последњим парламнетарним изборима. Поштујући принципе демократије, у новој Влади мјесто премијера припада Андрији Мандићу, човјеку који је спреман да Црну Гору изведе на прави пут напретка и просперитета”, поручује Божовићева.
Уставни суд у врзином колу политике
Колумниста Драган Росандић подсјећа да што се тиче избора у Подгорици, они су неуставно одложени већ једном, требало је да се одрже у мају, па су након тога неуставно донесени зетски закони, Зета проглашена Општином, а да Зећане нико питао није, па се чак и Уставни суд састао и закључио да је одлагање избора било неуставно.
„Управо је питање Уставног суда оно питање које се уклопило у врзино коло црногорске политике. Без Уставног суда нема избора, можда одложе и ове у октобру, ако се у парлементу не изгласају нове судија Уставног суда. Опет, судије тог суда треба да гласају три петине посланика, а они се не могу договорити ни око предлога за судије”, каже Росандић за Спутњик.
Ако се одрже подгорички избори 23. октобра Росандић предвиђа прекомпозицију на политичкој сцени.
„Дио нечијег колача узеће Покрет ‘Европа сад‘, дио нека од грађанских опција која ће се појавити на изборима. Ти избори би могли да буду репер куда и како ће се развијати односи на политичкој сцени Црне Горе убудуће”, каже Росандић.
Он тврди да је Мило Ђукановић и својим последњима јавним наступима потврдио да је превазиђен политичар, инсистирајући на патриотизму, на издајнцима... Али и каже да је парламентарна већина двије године пропустила да демонтира његов ДПС.
Пресудни избори у Подгорици
Новинар Иван Милошевић сматра да су избори у Подгорици, уколико се се одрже 23.октобра када су најављени, прилика су да се зада пресудни ударац ДПС-у и њеном вођи, што би олакшао договор странака побједница 30.августа 2020.године о формирању владе.
„У супротном, очекује нас неизвјесна трка са мајсторима преваре из кабинета предсједника државе који су спремни на све како би задржали власт у Подгорици, што би им била одскочна даска за повратак на власт и на републичком нивоу“, упозорава Милошевић.
Он истиче да је све у рукама три лидера (Андрије Мандића, Алексе Бечића и Дритана Абазовића), али указује на нетрпељивости између УРА и Демократа.
„Посљедњи је час да се ти ровови закопају. У супротном отвориће се бројна политичка ратна поља за повратак ДПС-а на власт. Ко иоле добро мисли овом народу зна да би повратак ДПС-а значио крај за све демократске и остале наде да се у овој земљи може нормално живјети. Надам се да то знају они који ових дана одлучују и договарају се око нове владе”, каже Милошевић.
Зашто су издвојили Зету
У математици везаној за изборе у Подгорици важан моменат је издвајање Зете као општине.
Кад је Зета постала општина број бирача у Подгорици се смањио за око 12 и по хиљада, а према резултатима парламентарних избора у августу 2020. то би у главном граду највише негативно утицало на број гласова које би добили Демократски фронт и њихови коалициони партнери из коалиције „За будућност Црне Горе” и Демократска Црна Гора.
Од укупног броја гласова у Подгорици на изборима 2020. који су отишли коалицији “За будућност Црне Горе” скоро 11 одсто је дошло с бирачких мјеста из Зете, а Демократама преко 10 одсто. С друге стране, коалиција око ДПС-а је 7,4 одсто гласова добила са тих бирачких мјеста, а коалиција Црно на Бијело мање од три одсто.
Колико има бирача
Министарство унутрашњих послова објавило је да укупан број гласача у 13 општина и Главном граду, у којима ће избори бити одржани 23. октобра, износи 349.422. За разлику од 30. августа 2020. година, када је на парламентарне изборе могло да изађе 345.657 становника ових општина, сада право гласа има 3.765 бирача више.
У бирачком списку у gлавном граду Подгорица, по коме су одржани претходни избори 30. августа 2020. године, право гласала имамо лије 152.667 грађана (Главни град Подгорица 140.332 бирача, Градска општина Голубовци: 12.335 бирача).
Сада их је 3.246 више, па је број бирача у Главном граду Подгорица на дан 2. август 2022. износио 155.913 (Главни град Подгорица 143.357 бирача, Градска општина Голубовци: 12.556 бирача).
Број бирача у бирачком списку за пријевремене локалне изборе у општини Будва 2. августа је износио 18.710, 630 више него 30. августа 2020. године када су одржани парламентарни избори.
Број бирача у Тивту је од 30. августа порастао за 187, па их је 2. августа ове године било 11.995.
Право гласа у Плужинама има 2.375 људи, 61 мање него 30. августа 2020, а у Жабљаку 3.021, такође 61 мање него прије двије године.
У Бијелом Пољу бирачко право остварује 39.608, за разлику од 30. августа 2020. када је право гласа имало 39.938 бирача.
Број бирача у бирачком списку у општини Шавник по коме су одржани претходни избори 30. августа 2020. износио је 1.618, док их је ове године 1.639.
Право гласа у Бару има 39.910 бирача, 487 више него у августу 2020, у Даниловграду 13.195 бирача, 81 више него прије двије године, док их је у Колашину 6.112 - 215 мање у односу на 2. август 2020.
У општини Пљевља право гласа има 24.713 грађана, 704 мање него на парламентарним изборима, у Плаву је број бирача 9.358, 146 више него 2020. године, а у Рожајама 22.873, док их је прије двије године било 338 мање.