Шта омета формирање нове владе Црне Горе
17:17 09.09.2022 (Освежено: 21:32 09.09.2022)
© Sputnik / Бобан Нововић
Пратите нас
Док парламентарна већина од 30. августа 2020. покушава да се договори о саставу нове владе, а сваког дана се лицитира предлозима за мандатара, опозиција преговара са амбасадорима САД, Велике Британије и ЕУ. Преговори о формирању владе Црне Горе традиционално иду килаво, а ја бих рекао и кварно, коментарише за Спутњик колумниста Драган Росандић.
У јавности се спекулише да се опет покушава увести нека нова мањинска влада. Демократе су синоћ саопштиле да се одричу мјеста премијера и предсједника Скупштине. Један од лидера ДФ-а Андрија Мандић казао да очекује договор око нове владе током викенда и да ће се знати име мандатара до 19. септембра, а како је рекао, појединачне амбиције не смију бити изнад договора.
Росандић страхује да ће договор о новом саставу владе бити тешко постићи, како каже, познаjући добро све лидере парламентарних странака побједница 30. августа.
„Из сваке странке предлажу свог лидера за мандатара, из ДФ-а Мандића, из УРА Абазовића, њима на мобу иде СНП, који опет види Дритана за премијера, све се бојим да договора неће бити. Онда ће се по правилу укључити страни фактор да наметне своје ријешење, да види шта да се ради, пошто наше политичке елите нијесу спремне да донесу зреле политичке одлуке. Такав сцeнарио, чини ми се, најављује и овај сусрет Кристине Попе, америчке и британске амбасадорке у Црној Гори са посланицима ДПС-а, СДП, СД, Бошњачке и двије албанске партије, одржан јуче у Скупштини“, каже саговорник Спутњика.
Нажалост, констатује Росандић, мањинске партије су привезак ДПС-а и сада се та скупина партија организовала да опструира формирање нове владе побједничке већине 30. августа, а уједно се договора како да заједно наступе на подгоричким изборима.
„Куме и моле амбасадоре Квинте да побједничка већина не формира владу, јер наводно није за европски пут. Све те мањинске партије су, нажалост приватне партије, и не представљају свој народ. Зато и ако се формира та влада побједника последњих парламентарних избора, нека надокнаде недостатак посланика из мањинских партија интелектуалцима из мањина, који нијесу партијски ангажовани”, предлаже Росандић.
Он каже да се у преговорима око формирања нове владе не поштују никакви договори, правила. Истиче да УРА и СНП опет заједно покушавају да прогурају Абазовића за мандатара, тиме би опет избацили Демократе из игре, а ДФ би дошао у позицију да сам повуче предлог да Мандић буде мандатар.
„И кад избори западну у ћорсокак дођу изасланици у лику Мирослава Лајчака и Ескобара и поставе нам мандатара који хоће да их слуша”, закључује Росандић.
Наредни викенд пресудан за договор о новoj влади
Секретар Удружења новинара Црне Горе Иван Милошевић оцјењује да се броје посљедњи дани за договор лидера странака побједница од 30. августа.
„Чули смо синоћ од Андрије Мандића да је викенд пресудан за договор и да ће договора бити. Сви који искрено желе да се поткрешу крила јастребовима ДПС-а надају се да Мандић не даје залудна обећања и да је свима који су побиједили прије двије године јасно да је задњи час да се Црна Гора врати на утабане стазе демократије, односно да се формира влада у складу са резултатима избора. Уколико се то не деси, Црна Гора улази у зону политичке нестабилности и то на дужи рок и Бог сами зна шта је све могуће и које ће комбинације бити у игри”, каже Милошевић за Спутњик.
Наш саговорник вјерује да на воденицу старе већине воду носи и јучерашњи састанак представника бившег режима и његових сателита са амбасадорима.
„Преседан (да се посланици јавно са амбасадорима договарају о политичким потезима) у политичком животу тобож једне суверене земље прошао је доста килаво за посланике бивше власти и двора Мила Ђукановића. Мислим да су и амбасадори схватили да је доста политичког играња са вољом црногорских бирача и да је вријеме да се та воља преведе у нову владу. Одговорност је на лидерима странака бивше већине и побједника августовских избора. Надам се да уколико се не договоре, да ће барем јасно рећи ко је за то крив, како би несрећни грађани ове земље знали ко их то гура у канџе ДПС-а, а мислили су да су их се ослободили прије двије године”, тврди Милошевић
Уставни суд
Још једна димензија сложене ситуације у Црној Гори је и питање Уставног суда. Већ тринаестог септембра судији Уставног суда Миодрагу Иличковићу престаје мандат. Уставни суд треба да има седам судија, сада их је четворо, када оде Миличковић, остаће троје које неће моћи да донесу већинске одлуке, самим тим и изборни процес не може бити доведен до краја.
За 20. септембар је заказана сјеница Скупштине на којој треба да се бира четворо нових судија, али није сигурно да ће они бити изабрани, мада је Андрија Мандић синоћ саопштио, да без обзира што ДФ није консултован око имена предложених за Уставни суд, они би могли гласати за избор двојице судија.
