Поскупљење електричне енергије од почетка кризе у Украјини, једна је од важних тема у ЦЕРН-у, јер само Велики хадронски сударач има снагу од преко 200 мегавата , троши као огромна електрана.
ЦЕРН енергију углавном црпи из Француске, где су смештени гигантски трансформатори. Шта би значило заустављање Великог хадронског сударача, акцелератора који је већ променио људска сазнања која су важила стотинама година, питали смо проф др Петра Аџића, научног представника Србије у највишем управном телу, Савету ЦЕРН-у.
Он каже да се у Европској организацији за нуклеарно истраживање већ дуго разговара о кризи и поскупљењу енергије, да је ЦЕРН озбиљно забринут због цена које непрекидно расту.
„Гашење би значило доста тежак моменат зато што се експерименти изводе континуирано. План је такав да сваки „ран“, део рада Великог хардонског сударача има унапред испланиран истраживачки део. Једна од могућности је да се смање активности других, мањих акцелератора у ланцу. Или да се искључе, ако дође до кризе, али тренутно се разматрају све могућности“.
Европска организација за нуклеарно истраживање је највећи центар за истраживање елементарних честица
CC BY 2.0 / /
Аџић додаје да се нада да до гашења неће доћи, а ако буде морало, заустављање експеримената би пре свега значило огроман губитак времена, експерименти би стали, морали би да буду угашени сви уређаји.
„Искључили би се делови и прстен великог акцелератора, али и делови детектора који користе супер проводне магнете. Њихово искључење је поготово компликовано, јер када је поновно укључење у питању, захтева одређено време за споро хлађење. Они раде на температурама од -268 и -269 степени целзијусових. Да би се ти уређаји охладили и поново пустили у погон потребно је неколико месеци“.
Гашење струје гаси светку науку
Овај нуклеарни физичар додаје да би гашење машина зауставило мноштво експеримената, али и четири велика, од којих су два најважнија, јер су посвећена физици честица. То су два највећа експеримента икада осмишљена у историји човечанства, на њима заједнички ради око 9 хиљада људи. Искључење струје било би погубно.
„Експерименти се обављају у физици високих енергија, ради се пре свега о провери феномена који већ постоји, повећању прецизности, али сваки од ових експеримената може да понуди и неко ново откриће, јер сви експерименти који се раде на енергијама које су достигнуте, а које омогућава Велики хадронски сударач, раде се први пут. Ми верујемо да владајућа теорија о физици честица, „стандардни модел“, стоји, али не знамо да ли је та теорија добра на још вишим енергијама које обезбеђује Велики хадронски сударач“.
Наш саговорник додаје да су експерименти јединствени и да се сваки пут дешава ново откриће, чак и када се проверавају већ познати феномени. Један од главних приориотета у физици честица било је откриће хигсовог бозона, а сада се ради на утврђивању његових особина, за шта је неопходна енергија која ће можда бити искључена. Ако до гашења струје дође, свет би могао да буде ускраћен за такозвану „нову физику“.
"Надам се да до искључења струје неће доћи", каже проф. др Петар Аџић, представник Србије у Савету ЦЕРН-а.
© Sputnik / Срђан Миловановић
У Великом хадронском сударачу, подземном тунелу дугачком 27 километара на граници Швајцарске и Француске, ради по три хиљаде људи, а укључено је 180 институција из 40 држава.
Тамо је и неколико српских тимова, а најважнија су четири распоређена по различитим експериментима. Управо српски стручњаци раде на два највећа експеримента „СМС“ и „Атлас“. ЦЕРН има чак 80 регистрованих научника са пасошем Републике Србије.
Терају руске научнике
Криза у Украјини довела је светску науку у опасност по још једном основу, иако се сарадња са Русима и даље одвија несметано, ЦЕРН мора да разматра невероватне захтеве, како би задовољио жеље најважнијих држава Европе које су и најмоћније државе у тој организацији.
„Траже да се активност Руса контролише или можда смањи, не дај боже, и искључи. До сада су одлуке биле да би то била велика штета. Мени је јако драго да ЦЕРН има такав став. По ставу руководства штета која би се нанела искључивањем Руса, била би много већа за ЦЕРН, него за руске научнике“.
Аџић додаје да је та штета процењена и у самом новцу. Када би отерао научнике из Русије, ЦЕРН би изгубио између 80 и 100 милиона франака. Тај новац би могао да надокнади повећавањем чланарине другим земљама или новим кредитима. „Постоји штета која не би могла да се надокнади, која би била далеко већа. Постоје експерименти где би било неопходно више од две, три године да се нађу нови људи који би научили да раде оно што тренутно раде научници из руских институција“, каже Аџић.
Он додаје да има свој став о догађањима у Украјини, да је, нажалост и наука постала политичко питање, али да је његов став као научника да мора да гледа искључиво оно што се дешава на том пољу.
„Вероватно су лоше проценили да ће санкције више погодити Русију, оно што се дешава у Европи управо је тај повратни ефекат, енергетска, а можда и криза у људима, ако полако руски научници бивају одстрањивани из ЦЕРН-а“.