Хорор у Бабином Мосту траје: Драматична исповест мајке и супруге Срба које су изболи Албанци

Ово за Спутњик каже Милена Митровић, мајка и супруга двојице Срба који су синоћ нападнути у Бабином Мосту код Обилића.

Затекли смо је са млађим сином и ћерком испред болнице у Косовској Митровици, где су, на њено инсистирање, повређени супруг и старији син пребачени из Приштине.

Стално је, каже, кривила своју децу, питала се да ли су они непристојни и дрчни, јер зна да не дају на себе, а јуче се лично уверила у то ко изазива. Ујутро кад су пошли на њиву, младић који је повредио њеног сина и супруга скочио је на трактор, замолили су га да се склони.

„Он је затим мом сину опсовао сестру на албанском, не могу то ни да изговорим, питао га је да ли разуме албански. Нападач има 36 година, а мом Немањи је 22. Ту је скочио супруг и рекао да се склони. Појавио се његов отац, извињавао се, рекао да их неће више ни погледати... Увече су избодени ножем“.

Митровићева додаје да су проблеми ове породице почели крајем 1999. године, када је у селу Ливадице, у општини Подујево, ОВК убила њеног свекра. Пре неколико година покушали су да киднапују ћерку, сина пресрели и ударили, а на последњи Ускрс насрнули су ножем на млађег сина.

„Они су очекивали, пошто је покојни свекар био један од угледнијих домаћина у Бабином Мосту, један од јачих људи, кад је елиминисан, да ће цело село да крене да се сели, тако што ћемо ми отићи први. Међутим, ми смо остали, што би се народски рекло, наставили да се ширимо ко свој на своме. Наставили смо да радимо пољопривреду, имамо своје машине“, прича нам Милена Митровић.

Она додаје да је супруг и запослен у ЕПС-у, да се добро сналазе и воле своју земљу и кућу, али да сада заиста више не знају шта да раде.

„После овога озбиљно размишљам да ли да вратим децу кући, да ли уопште да задржим децу у Бабином Мосту и поред идеалних услова за живот, што се имовине тиче. Џаба је све то кад немам безбедност и сигурност за децу“.

Митровићи имају озбиљно пољопривредно газдинство на 80 ари. Поврће које произведу иде или за Србију или у Грачаницу и Митровицу. Раднике немају, све раде сами, са децом. И Албанци купују од њих, углавном имају добре односе.

„Ми не ратујемо са целим селом, то су појединци који су подстрекнути. Све је политика. Било је речи да син остане седам дана у Приштини на посматрању. Демонстративно сам одбила, јер ми је пред очима била слика дечака из Гораждевца који је био рањен, коме је на рану стављен гипс“, прича и додаје да би задржали њеног сина само да би се албански политичари сликали с њим.

„Е, па то не може!“, наглашава Милена Митровић.

Она додаје да се млађе дете после напада пре неколико месеци једва стабилизовало, преживљени стрес је изазвао здравствене проблеме. Ипак, у свим инцидентима поступили су људски. После првог напада отац главног нападача , дошао је на коленима и молио да одустану од тужбе. И јуче је звао, док су чекали снимање повреда у болници. Поново је молио да напад не пријаве полицији.

„А где је држава, зашто их она није теретила? Ако ја као појединац нећу, где је држава ту?! Постоје институције које би требало да контролишу такве. Сигурна сам да ће бити пуштени за седам дана“, истиче уплашена мајка и супруга.

Она каже да је сигурна да нападачи имају нечију подршку:

„Ми смо добили и дојаве, кад је син нападнут за Ускрс. Дошао је човек и рекао, могу само да вам кажем да се пазите зато што је Бабин Мост једина српска енклава, где је већинско српско становништво од Приштине до Косовске Митровице. То је некоме трн у оку. Коме, не знам, али они имају подршку да ово раде. Насрнути на човека који има 50 година, убодеш му дете, убодеш њега, верујте, то је неко ко има подршку“.

Пре 1999. године, у Бабином Мосту живело је 95 одсто Срба. И данас је то највећа енклава са 137 домаћинстава. У једанаест села овог краја остало је свега 250 српских породица.

Због напада на двојицу Срба у Бабином Мосту Канцеларија за Косово и Метохију захтева од међународних мисија да стану на крај бахатим албанским породицама које тероришу српски народ у покрајини и да пруже пуну заштиту породици Митровић.

Напад је осудила и Епархија рашко – призренска која упозорава на тешку безбедносну ситуацију етнички мотивисаног терора на Србима на Косову.